Светитељ Јован Златоусти запажа парадокс: људи касније жале управо због световне жалости док нико не жали због жалости по Богу. Зато прва, по речима апостола „рађа смрт“ – пре свега духовну: затвореност, окамењеност, неспособност за покајање – и ово се не односи само на онога ко тугује, већ и на оне који су кренули за њим.

Она, Његова Мајка по човечанској природи, јесте „неуморна у молитвеном заступништву“, наша чуварка и заштитница – посредује за нас, као што је и обећала светим Апостолима непосредно пре него што је издахнула, чак и када ми често идемо за сопственом вољом, а не за вољом Бога нашега. И њен позив нама увек је исти: „Што год вам каже (Син мој), учините.“

Хришћанин не одбацује и не проклиње овоземаљско, али се не везује за њега као за једину и првостепену реалност која би најдубље одређивала његов идентитет.

Терор над Свјатогорском лавром има јасну идеолошку позадину и конкретне извршиоце. Свјатогорска обитељ није први пут мета украјинске војске, а корени ове агресије крију се у зверској мржњи према Православљу од стране радикално настројених елемената у редовима Оружаних снага Украјине (ОСУ).

Кад се од нас тражи потпуна посвећеност Господу, често смо у искушењу да тражимо изговоре и обично покушавамо да ови изговори изгледају што племенитије. Међутим, право које Господ има на наше време, имовину, рад и посвећеност увек мора имати првенство.

Али ми имамо наду. Та нада није обећање да ће за нашег живота све бити добро. Наша нада је, напротив, у Крсту Христовом, у распетом Спаситељу. Наша нада је вера да се распети Спаситељ сјединио са човечанством, а нарочито са нашом децом. Он их неће оставити нити напустити.

У нашој данашњој стварности има превише тога што је сатанско. Буквално неколико дана пре овог убиства, једна блогерка и војни лекар је написала: „На операцију су ми довели свештеника УПЦ. Питала сам оца (прим. ред.: војног свештеника "ПЦУ") шта да радим с њим, а он је одговорио: 'Докрајчи га!'".