Ова, обимом невелика, књига у првом реду осветљава духовни лик Николе Тесле његовим сопственим речима. У том смислу, треба је читати непосредно након враћања Теслиним „Мојим изумима“, посебно у васпитним установама, које можда скривају нове изуметнике, како је Теслу назвао Лаза Костић.

Оно што је било најфасцинантније радећи на овој изложби јесте спознаја да је свих 850 година нашег постојања нераскидиво везано за њега и да нас његов лик и дело константно прате. Зато је ово изложба о Светом Сави, али уједно и изложба о нама у трајању од осам и по векова.

Поштовање светих једноставно је облик који наша љубав према њима поприма. Спољашњи изрази те љубави, као што су целивање икона или паљење свећа пред њима, не разликују се од других спољашњих израза љубави. Али свет који остане без таквих израза љубави брзо постаје свет без љубави. 

Као реалне, сталне ставропигије, Истамбул је спреман да задржи за себе само најзначајније, најбогатије и историјски најважније храмове и манастире. За обичне заједнице на овом елитном списку нема места. Оне се користе само као параван и ледоломац како би се пробила пукотина у УПЦ и људски ресурс преусмерио у Думенкову јурисдикцију.

Култура је жива док служи човеку и Богу. Чим почне да служи сопственој „искључивости“ одваја се од извора Живота и креће путем саморазарања. Истинска „надмоћ“ у очима Бога није господарење, већ способност да човек постане „све за све“ како би спасио бар неке.

Метафизика Митрополитова једноставно није у складу са учењем Цркве, зато што је настала увозом страног тела, својеврсног осмог путника, који се на брод спасења прошверцовао кроз већ споменуту егзистенцијалистичку formam mentis, без обзира на то што се сам Митрополит оштро дистанцирао од егзистенцијалиста умесном тврдњом да они полазе од човека као егзистенције, а да он полази са супротне стране, од Бога. Али је при томе изгубио из вида, вероватно несвесно, да је применио исту формулу као и Сартр, само је вредност Х у формули: За неко Х важи да ако је је Х самосвесно, онда егзистенција Х претходи суштини Х попунио са Бог уместо Сартровог Човек.

Оставимо, дакле, простора Господу Цркве да Сам проговори и немојмо Га заклањати лажном ревношћу, која често извире из наших страсти, а не из чистоте нашег срца.