Разлика између роба и епископа, у оквирима тадашње културе, показује колико је Јеванђеље Христово из темеља преобразило оне који су га прихватили. Овде не видимо некакву „еволуцију“ или „постепену промену свести“. Напротив, све последице Јеванђеља присутне су већ од самог почетка.

Према онима који без своје кривице пате, а поготово према онима који су толико мало дарова добили рођењем, показивала је изразиту наклоност. „Називала их је одабраном војском Свецара Христа“ (СГ 207). Била је уверена да их чека онострана награда, у шта се осведочила након сусрета на Небесима са упокојеном сестричином Антонулом, рођеном са Дауновим синдромом.

Подносиоци петиције тврде да на врху Румије никада није било храма, иако историјски наводи и црквено предање говоре да је на врху планине постојала црква Свете Тројице, подигнута у време Светог Јована Владимира, у X или почетком XI века, а срушена 1571. године.

Ови људи се наоружавају прилагодљивом фразом „према Светим Оцима“ како би поткрепили своје мишљење. Ако већину њих упитате на које се изворе позивају, неће умети да одговоре. Израз „Свети Оци“ постао је формула којом бране и оправдавају своје ставове, али често без знања и разумевања.

Верујем да све православне јурисдикције, не само Српска православна црква, већ све помесне Цркве, треба да постану свесне да Латинска Америка вапи, позива и моли да буде поучена и истински евангелизована у православној вери, али на исправан, јасан и чист начин – са самог извора.

Да је Старица имала увид у разликовање очишћујуће, просветљујуће и обожујуће енергије, показује њен одговор на питање о томе шта је то умна молитва. Уздржавајући се од теоријског објашњења, она је, на основу властитог искуства, одговорила „да је то као један мали пламичак; ум је као пламен који се спушта у срце, непрестано кружи унутар срца и изговара Име Христово“.

Захваљујући Шћепановићу и преводиоцу Марини Тодић, српски читаоци добили су капиталне студије професора Татјане Касаткине, једног од највећих савремених познавалаца Достојевског, као и књиге Сергеја Фудеља, једног од најзначајнијих православних тумача руске духовне мисли.