Истинско образовање нема за циљ да производи људе као економска оруђа, по Марксу, ради њиховог опстанка и развоја економије, већ је пре свега усмерено на обликовање унутрашњег „бића“ човека. А да би се то остварило, неопходно је да наше образовање пружи не само научно знање, него пре свега познање Бога Творца и веру у Њега, као и познавање Отаџбине и љубав према њој.

Говорио је: „Мој задатак је да онај жар који је Црна Гора вјековима имала сачувам, па кад дође неко нови, да га распири.“ Он је то и учинио. Јер да њега није било, не би било Српске цркве у Црној Гори, не би било литија, не бисмо се ми данас окупљали у нашим храмовима. Дакле, његова улога је огромна.

Такво кретање ка дому није нагон за нечим познатим. Напротив, то је чежња за местом на којем никада раније нисмо били. Свети Августин је написао чувене речи: „За Себе си нас створио, Господе, и немирно је срце наше док се не смири у Теби.“ Августинова мисао такође указује на то да оно за чим чезнемо није место, већ Личност.

Изградња унутрашње структуре личности, дакле, почива на заједници односа љубави у породици (муж–жена–дете, чак и када је један родитељ физички одсутан, али је присутан у речима и срцу другог) и на јасном и доследном васпитном оквиру, који је израз родитељске бриге и љубави и природни продужетак супружанске љубави.

Пре Христа, крст је био оруђе смрти; кроз Христа је постао извор живота. Бол и страдање некада су водили у очајање, а очајање је духовна смрт. У Христу су, међутим, постали пут ка ослобођењу и откривању истинског живота. 

Из Јерусалима упућујемо срдачне поздраве Његовој Светости, изражавајући захвалност за његову службу, молећи га да настави да се моли за Палестину и њен народ који пати. Такође се надамо да ће глас Српске православне цркве, а заправо и свих православних цркава, наставити да се залаже за мир и основна права Палестинаца.

Док мит може бити усвојен а потом преображен есхатолошком објавом, утопија њоме мође бити само развејана и обесмишљена, као свет иманентности и ентропије.