Онако како данас Цариградска патријаршија и њен првојерарх тумаче 9. правило Четвртог васељенског сабора,  а које тумачење су преузели у свом текст архонти Фанара, у прошлости су то чиниле римске папе, почев од Николе I, како би оправдале своје претензије за успостављање примата власти у васељенској Цркви Христовој.

Када би неко посматрао митрополита едеског Калиника, нарочито за време Свете литургије, како је једном приликом неко приметио, видео би „живу икону".

Косовом и Метохијом, као и целокупном васељеном досад, управљао је  Божији промисао, па ће тако и одсада. Тако ће бити, макар колико дуго живели под страном окупацијом и Срби и Шиптари; или опет, Шиптари као слуге заједничког им окупатора. Тема Косова и Метохије превазилази свако наше удубљивање, и не може се исцрпити. Божански промисао је на делу, а Срби су сада у прилици да се окушају на делу само као православни хришћани, и само као такви да опстану; да опстану у предачком предању.

Апостолски савет је детиње једноставан. Ако осећаш чемер – падај на колена пред Богом, ако осећаш радост – опевај Његову величину. Главно је – немој чинити ни корак у страну од Извора Живота, ни у жалости, ни у радости.

Поступци „ПЦУ” (са њиховом провером идеолошке подобности светитеља и прилагођавањем храмовног живописа „захтевима стварности”) по ко зна који пут доказују да пред собом немамо црквену структуру. То је политичка партија или идеолошка организација, обучена у црквене одежде.

Упитали смо мати Јулијану да ли је могуће носити тешки игумански крст са радошћу. „Могуће је", одговорила је одлучно, „јер га ниси сам на себе узео, него ти га је Господ дао. А ако га је Господ дао, онда, како каже Псалам: 'Служите Господу са страхом и радујте Му се с трепетом' (Пс. 2,11). ... А када га носимо са трепетом, Господ нас дарује радошћу.

Као што се људи вековима брину о храму и иконама, тако се данас треба бринути о дигиталним каналима дигиталне комуникације. Сајбер безбедност у том простору тражи већу заштита од хаковања, и неовлашћене промене информација.