Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је началствовао 12. новембра 2026. године, на празник Светог краља Милутина, светом Литургијом у храму Светог апостола Марка на Ташмајдану, поводом славе Верске службе Војске Србије.

Молитвеним сабрањем у коме су првојерарху Српске Православне Цркве саслуживали високопреосвећена господа митрополити нишки Арсеније, шумадијски Јован и тимочки Иларион и Преосвећени викарни Епископ липљански и војни Доситеј прослављен је јубилеј – петнаест година од када је  блажене успомене Патријарх српски Иринеј у име наше помесне Цркве потписао уговор са Министарством одбране Републике Србије о враћању свештенства и Цркве у Војску Србије.

Патријарх Порфирије је на крају литургијског сабрања са браћом архијерејима, свештенством и свима сабранима, извршио чин освећења славског колача и затим произнео беседу у којој је на почетку нагласио да „човек није створен као мозаик који сачињавају одређени делови, више делова, него је створен као целина, као јединство, која се пројављује и потврђује као икона Божја на више аспеката, у више контекста свог живота“, па се зато човеков живот и не може делити на сакрални, који се тиче молитве и Цркве, и профани који се тиче живота у свету.

„За нас то не постоји, све је саздано да буде Црква“, рекао је Његова Светост и додао да је „Црква шира, дубља, виша од времена и простора, све обухвата и све прожима. Не постоји ништа у овом свету што може да је сажме и у шта може да се смести Црква. И зато је она у свету да би била присутна у свакој тачки историје. Отуда ништа необично, ништа чудно да је Црква и у Војсци нашега народа, у Војсци наше државе, да су свештеници присутни као саставни део Војске“, рекао је Патријарх српски Порфирије, који је говорећи о служби војног свештеника, истакао:

„Свештеник је ту да служи свету Литургију, да се моли Богу за све оне који служе у Војсци. Није свештеник ту да производи сукобе, да подстиче на непријатељства. Није свештеник у Војсци, као и нигде другде, да би делио. Свештеник који изговори „моји” и „туђи”, на погрешном је месту. Иако има благодат Божју, он не одговара свом позиву и наноси штету себи. Наравно, то има и последице шире – саблажњава, смућује оне који у Цркви траже спасење и траже смисао свог постојања. Дакле, свештеник ни у Војсци није да би делио, да би неке видео као своје и неке који нису његови. Јер сви су његови зато што су сви Христови, а он је по благослову свог Епископа и своје Цркве, која је на месту Христовом, ту да сведочи Христа, да благовести Царство Небеско, да буде уз војника учећи га молитви, учећи га смирењу, учећи га не само јунаштву, него пре свега чојству, како то вели наш народ, а то значи подвигу који подразумева борбу против својих страсти, пре свега гордости, самољубља, слепила, јер то је подлога за мржњу. Свештеник је ту да научи војника да се моли Богу, да буде милостив, да буде скрушеног срца, јер само тако може одговорити онда аутентично и истински и своме позиву и назначењу, сваки војник” рекао је Његова Светост чију беседу у целости можете прочитати ОВДЕ.

На светој Литургији саслуживали су: архимандрит Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве; протојереј-ставрофор Бранислав Борота; протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског; протојереј Синиша Пиљановић (Епархија нишка), протођакон проф. др Драган Радић; протођакон Никола Ераковић (Епархија нишка); јерођакон Илија (Епархија тимочка); ђакон и Никола Костић, Василије Перић и Лазар Марјановић (Епархија шумадијска).

У литургијском сабрању учествовали су и војни свештеници: протојереј мајор Предраг Докић, главни војни свештеник; протојереји мајори Ђорђе Димић и Иван Аврамовић из Ниша и Немања Петровић из Београда; протонамесник мајор Александар Совиљ из Београда; јереји капетани прве класе Горан Сандић из Београда, Александар Секулић из Панчева, Александар Шарчански из Новог Сада, Владан Вуковић из Краљева, Иван Ганић и Александар Миловановић из Ниша; јереји поручници Стефан Петровић из Крушевца, Милош Коцић из Рашке и Срђан Василијевић из Зајечара; као и јереј потпоручник Миљан Коцановић из Куршумлије.

Ово свечаном приликом Патријарх српски г. Порфирије је спровео одлуку Светог Архијерејског  Синода Српске Православне Цркве и доделио високо одликовање Српске Православне Цркве — Орден Светог Варнаве Хвостанског:

г. Жељку Петровићу, генерал-мајору у пензији, за допринос у Првој бригади Копнене војске, Команди за обуку и Инспекторату одбране;
г. Стојану Батинићу, бригадном генералу у пензији, за немерљив допринос успостављању верске службе у Првој бригади Копнене војске;
г. Маринку Павловићу, бригадном генералу у пензији, за немерљив допринос у Другој бригади Копнене војске;
г. Зорану Лубури, бригадном генералу у пензији, за немерљив допринос успостављању верске службе у Четвртој бригади Копнене војске;
г. Ненаду Ћирићу, заставнику Војске Србије, за ревност у служењу Мајци Цркви у звању помоћника војног свештеника у 41. пешадијском батаљону Четврте бригаде Копнене војске;
г. Дејану Ивковићу, заставнику у пензији, за ревност у служењу Мајци Цркви у звању помоћника војног свештеника у Првој бригади Копнене војске;
г. Синиши Трбојевићу, заставнику у пензији, за ревност у служењу Мајци Цркви у звању помоћника војног свештеника у 204. ваздухопловној бригади;
г. Анђелку Стојкову, заставнику у пензији, за ревност у служењу у звању помоћника војног свештеника на Војномедицинској академији.

Извор, фото: СПЦ