Поводом 25. годишњице упокојења блаженопочившег оца Јована Романидиса, једног од најистакнутијих православних богослова, Његово Високопреосвештенство митрополит Навпактоса и Светог Власија Јеротеј посветио му је посебан чланак.

Митрополит Јеротеј представља личност овог свештенослужитеља и богослова онако како га је упознао кроз сведочанства других, али и кроз његова писана дела. „Његов живот био је непрестана борба за обнову православног предања и његово делатно живљење кроз православно богословље и исихазам. Наилазио је на бројна противљења и отпоре, јер је од 18. века наовамо секуларизација продрла и у Православну цркву, како у богословље тако и у црквени живот“, истиче митрополит Јеротеј.

Митрополит навпактски такође је изразио захвалност високопреподобном архимандриту Јефрему, игуману светогорског манастира Ватопеда, који је недавно, на монашком сабрању одржаном у манастиру Фанеромени на Лефкади, најавио да ће његов манастир, у сарадњи са Фондацијом „Максим Грк“, организовати богословски научни скуп посвећен проучавању изузетно значајног дела оца Јована Романидиса.

_{Фото: Проф. др протојереј-ставрофор Јован Романидис (аутор: Peter Williams/Oikoumene), извор: orthodoxwiki.org}

Чланак Његовог Високопреосвештенства митрополита Навпактоса и Светог Власија Јеротеја

Пре 25 година, 1. новембра 2001. године, на празник Светих бесребреника, упокојио се у Господу, испред храма Свете Петке у Еоловој улици, у близини храма Богородице Хрисоспилиотисе, у тренутку када се спремао да запали свећу, истакнути догматски богослов отац Јован Романидис, Кападокијац и пророк ромејства као начина богословствовања и живота.

Његов живот био је непрестана борба за обнову православног предања и његово делатно живљење кроз православно богословље и исихазам. Наилазио је на бројне отпоре и противљења, јер је од 18. века наовамо секуларизација продрла и у Православну цркву, како у богословље тако и у црквени живот.

Православно богословље и православни исихазам упознао је најпре у породичном окружењу, пре свега захваљујући својој мајци, која је живела као подвижница у самом центру Менхетна у Њујорку, недалеко од места на којем се налази зграда Уједињених нација. Она се касније упокојила као монахиња у манастиру Суроти, који је Свети Пајсије веома волео. Потом је православно богословље упознао преко свог првог учитеља богословља, оца Георгија Флоровског, а затим и светогорски исихазам преко једног ученика Светог Јосифа Исихасте, оца Филотеја Зервакоса и многих светогорских отаца.

И сам се одликовао природном оштроумношћу и веома јасно разликовао православно богословље пророка, апостола и Светих отаца од схоластичког и протестантског богословља, због чега је прецизно указивао на разлике међу њима. Док је 1955. године у Атини припремао своју докторску дисертацију, читао је дела Светог Симеона Новог Богослова и Светог Григорија Паламе.

Имам лично сведочанство једног још живог, угледног свештенослужитеља, архимандрита Кирила, некадашњег игумана Патријаршијског и ставропигијалног манастира Светог Јована Претече у Есексу, у Енглеској. Он је још из Америке познавао оца Георгија Флоровског и оца Јована Романидиса и сведочи да су њих двојица у Бостону становала у истој стамбеној згради, да је отац Георгије Флоровски веома волео оца Јована Романидиса и да га је сматрао својим наследником у богословљу.

Нажалост, примећујем да готово сви богослови намерно занемарују ту чињеницу и не помињу га као ученика, пријатеља и наследника оца Георгија Флоровског. Што је још горе, друге представљају као ученике Флоровског, иако то нису били, док оца Јована Романидиса неоправдано запостављају.

Отац Јован Романидис није ми био професор на Богословском факултету у Солуну, јер је за професора догматике изабран тек након што сам завршио студије, а из различитих разлога на ту дужност ступио је годину и по дана касније. Међутим, пошто сам прочитао готово све велике Оце Цркве из 4. века, нарочито Светог Григорија Паламу и Светог Симеона Новог Богослова, и упознао многе светогорске оце, када сам касније читао текстове оца Јована Романидиса, схватио сам да је усвојио све православне херменеутичке кључеве њиховог богословља, и зато сам га заволео. Први пут сам га срео у Атини, након његовог пензионисања, када се већ био упокојио мој старац, Свети Калиник, а ја био премештен у Атину као проповедник. Тада сам схватио његову велику вредност. Одржавали смо готово свакодневне контакте, присуствовао сам његовим предавањима у Атини и био задивљен његовом верношћу православном богословљу пророка, апостола и Отаца Цркве.

_{Фото: митрополит Навпактоса и Светог Власија Јеротеј (Влахос), извор: nafpaktou-hierotheos.org}

До сада сам објавио неколико књига, као што су „Искуствена догматика“, заснована на његовим усменим предавањима (први и други том, укупно око 830 страница), затим обимну књигу под насловом „Отац Јован Романидис – истакнути догматски богослов Православне цркве“ (557 страница), у којој сам, између осталог, представио његов однос са оцем Георгијем Флоровским и објавио 25 његових писама упућених Флоровском. Објавио сам и другу обимну књигу под насловом „Светоотачко и схоластичко богословље и њихово окружење, на основу усмених предавања оца Јована Романидиса“ (658 страница), као и његове „Богословске студије“ (496 страница) и дело посвећено „Међуправославном богословском дијалогу: О Светом Духу, о тајни Крста и Васкрсења Христовог“ (320 страница). Све то укупно износи око 3.000 страница.

За неколико дана биће објављено и моје обимно дело под насловом „Проучавање дела и учења оца Јована Романидиса“, које обухвата све чланке које сам написао о његовом делу, на приближно 700 страница. Уследиће и друга издања. То значи да темељно познајем његово учење и његово дело.

Отац Јован је својим богословљем утицао на многе свештенослужитеље, монахе и богослове, који га памте као надахнутог учитеља и богослова. И у академским круговима, иако многи то не признају, примећујем да су били под снажним утицајем његовог учења, које је у своје време било пионирско и револуционарно. Карактеристичне су речи оца Георгија Драгаса, професора у Америци: „Ко није био под његовим утицајем?“

Постоје и појединци који систематски пишу против његовог богословља, које је, међутим, богословље Православне цркве. То чине или због непознавања богословља пророка, апостола и Светих отаца, или под утицајем других традиција које потичу са Запада, или због непознавања целокупног учења оца Јована Романидиса, или из неких других, унутрашњих, психолошких и агресивних побуда. Примећујем да ти људи обично имају потешкоћа са филокалијско-исихастичким предањем Цркве. Примећујем и да не желе да га разумеју, иако су написане хиљаде страница у којима се анализира његово учење.

Ускоро ћу објавити и критику једног, у најмању руку некритичког, приказа његовог дела, под насловом „Свесна погрешна тумачења целокупног учења оца Јована Романидиса“.

Надам се да је све оно што се пише против њега последица незнања и површности.

Нека је вечан спомен истакнутом догматском богослову наше Православне цркве, оцу Јовану Романидису.

Желим да јавно захвалим високопреподобном архимандриту оцу Јефрему, игуману светогорског манастира Ватопеда, који је недавно, на монашком сабрању одржаном у манастиру Фанеромени на Лефкади, најавио да ће његов манастир, заједно са Фондацијом „Максим Грк“, организовати богословски научни скуп посвећен проучавању изузетно значајног дела оца Јована Романидиса.

Извор: orthodoxianewsagency.gr

Превод са грчког: Редакција портала "Живот Цркве"

_{Насловна фото: митрополит Јеротеј Влахос (лево) са протојерејем Јованом (Романидисом), извор: orthodoxianewsagency.gr}