Д. Зечевић: Одежда Краља Милутина буди нову наду: Српска реликвија пренета из Софије, у Цркву Успења Пресвете Богородице крај Новог Брда
Пресрећни смо што је одежда која је претходних годину дана почивала на моштима краља Милутина са нама.
Хвала Богу што се и тиме наш храм, живописан пре пар година, обнавља, али и што на неки начин осећамо присуство личности која је још давне 1285. установила Ново Брдо, тада широм света познат културни и трговински центар. Иако смо још пре осам година желели да донесемо ову реликвију, ипак у томе постоји ред. Јер, да би се добио благослов бугарског патријарха, морала је да се сашије нова одежда за краља.
Опет, било нам је веома важно да се на неки начин, и на овај начин, симболично, Милутин врати у свој град... Захваљујући помоћи верних и хуманих људи, али и благослову нашег митрополита Теодосија, успели смо да нашем народу на овом подручју дамо нову снагу и наду у опстанак јер, како је рекао кнез Лазар, "оно мало што је остало, оно и ваљаде" – објашњава парох новобрдски, свештеник Стево Митрић, како је велика радост стигла у Цркву Успења Пресвете Богородице, у овдашње село Бостане.
Драгоцена помоћ са Острога
Куповина материјала и шивење нове одежде коштали су око 5.000 евра, а она је у Бостане стигла годину раније.
– Све смо припремали да нову одежду сашијемо до 2027, али су нам јавили да је свештеник светиње у Словенији, који је ове године требао да је преузме одустао, па смо се за две седмице организовали и, уз помоћ донатора, међу којима је био и манастир Острог, сакупили новац - наглашава отац Стево Митрић.
Каже и да је и ову богомољу, коју зову и "летећом", по предању, саградио управо свети краљ, а у храм Свете Недеље у Софији, где почивају његове мошти - поред нове одежде - понели су и макету новобрдске тврђаве, уз комад косовско-метохијске земље...
– Наш Милутин, који је био веома богат и оснивач Новог Брда, тада познатог рудника сребра и злата био је и милостив, па је током четрдесетогодишње владавине саградио више од 40 цркава. И, из ових брда вађена је руда коју су уграђивали у најлепше храмове широм српских земаља, али и у данашњој Грчкој, Бугарској, па и у Јерусалиму, где такође постоје богомоље које је саградио краљ Милутин. Зато је за становнике читавог Косовског Поморавља овај догађај од посебног духовног и историјског значаја - вели отац Митрић, уз напомену да постоји "прорачун" да данашњих десет најразвијенијих држава немају буџет какав је имао поменути српски владар.
– Он је дао обећање Господу да ће, колико год буде владао светом српском земљом, толико цркава саградити. Тако је и било, али треба знати да су се у то време храмови зидали по седам, чак и по десет година, али тако да буду јаки као што је и сам народ. Зато нека краљ Милутин на све нас утиче да некад позајмимо и онима који не могу да нам врате новац, јер ко даје убогима, невољнима и цркви, Богу позајмљује – истакао је у беседи после свете литургије, посвећене допремању одежде краља Милутина у цркву у селу Бостане, отац Стево Митрић.
"Живи ланац" и патријарх Павле
Црква Успења Пресвете Богородице, по предању мештана, првобитно се налазила на самој новобрдској тврђави, која је од 14. до 15. века била најважнији привредни, рударски и финансијски центар средњовековне Србије. Међутим, тадашња турска власт дала је локалном становништву само три дана да измести храм, па је направљен "живи ланац" од око 10.000 људи који су разградили цркву и, камен по камен, светињу пренели на нову локацију, у село Бостане... Зато се сматра да је доношење одежде светог краља, заправо, наставак тог "живог ланца" и традиције богомоље коју је лично измалтерисао партијарх Павле.
Д.Зечевић
Извор: novosti.rs (уређивање наше)
Насловна фото: унос одежди Светог краља Милутина кроз врата порте цркве у Бостану, снимак екрана видеа