Подно ветровитог Јавора, у засеоку Арсовићи месне заједнице Кушићи, одјекнуле су молитве и звона. На месту где је у скромном дому рођен Радоје Арсовић – у народу и цркви данас прослављени Свети Јаков Тумански – освештан је и постављен часни крст и икона овог великог српског светитеља, учитеља и мученика.

Од родне куће светитеља, која је у пламену страдала до темеља, годинама је остало само голо подсећање. Ипак, вера и жеља да се име и место рођења јаворског изданака не препусте забораву покренуле су пре неколико година мештане, земљаке и удружење основано са једним светим циљем. Данас на том месту поносно стоји капела, летњиковац за ходочаснике и будући спомен-комплекс.

Прича о Радоју Арсовићу, рођеном крајем 1894. године управо овде под Јавором, једна је од најфасцинантнијих биографија српског народа. Након школовања у Србији, отишао је у Француску где је достигао највише интелектуалне домете – докторирао је филозофију на престижном париском универзитету Сорбона, а потом и право у Монпељеу. Изграђен у врхунског интелектуалца са широким знањем из медицине и теологије, ступио је у дипломатску службу Краљевине Југославије у Паризу.

Међутим, сусрет са владиком Николајем Велимировићем након Првог светског рата у потпуности мења његов животни пут. Надахнут вером и Богомољачким покретом, др Радоје Арсовић напушта високу дипломатију, отмени париски живот и световна признања. Долази у Охрид и Битољ уз владику Николаја, где се 1938. године замонашује и добија име Јаков. Са два доктората у џепу, одевен у скромну монашку ризу као сабрат манастира Жиче, изабрао је строг подвизнички живот.

_{Фото: монах Јаков Арсовић (десно) са владиком Николајем и народом, снимак екрана е-публикације}

Пред Други светски рат, са кофером пуним духовних књига, пешачио је и мисионарио између Чачка и Краљева. Остао је упамћен као изузетно смеран и прозорљив човек – водио је волове у јарму кроз Краљево упозоравајући народ на ропство које долази, и предвидео је бомбардовање Београда. Током ратних година делио је судбину народа и био уз владику Николаја у заточеништву у манастиру Љубостињи.

• Страдање монаха Јакова (Арсовића) наставило се и по завршетку рата. Због непоколебљивих хришћанских уверења и дељења духовних књига, припадници тадашње послератне тајне службе пресрели су га и мучки претукли на путу између Пожаревца и Раброва. Од последица тог бруталног напада, монах Јаков склопио је очи у Раброву 1946. године. По сопственој жељи, сахрањен је у манастиру Туман. Деценијама касније, крајем 2014. године, приликом отварања његовог гроба, мошти су пронађене целе и нетрулежне, а Српска православна црква га је 2017. године званично канонизовала као преподобног Јакова Новог Туманског.

Сваки камен новоподигнутог комплекса у Арсовићима носи дубоку личну причу и слогу мештана који су одлучили да дедовину предају Богу и народу. Будимир Арсовић, на чијој се очевини налазила родна кућа светитеља, без размишљања је уступио имање за подизање ове светиње.

– Знали смо ми одстарина за име Радоје Арсовић, али нисмо тачно знали у којем је манастиру сахрањен и где је завршио свој пут. Тек када је канонизован и проглашен за светитеља, све се открило. Били смо дуго у дилеми око имена Јаков Тумански, тражили истину, док нисмо дошли до праве ствари – да је то наш човек, из наше крви и са овог нашег крша! Када су ме појединци питали хоћу ли да дам плац у својој својини да се ту гради, прихватио сам то оберучке – присећа се Будимир Арсовић.

_{Фото: задужбинари спомен комплекса светом Јакову Туманском, снимак екрана е-публикације}

Пут од идеје до благослова био је проканан дуготрајним радом и вером. Милоје Тутуновић, један од покретача ове племените иницијативе, потражио је помоћ земљака како би идеја добила и достојан архитектонски облик.

– Моја жеља је била да обновимо макар то огњиште где је светитељ рођен. Владимир Бојановић је одиграо велику улогу, нашао је пројектанте у Ивањици који су осмислили читав комплекс. Када сам отишао у манастир Тумане да од игумана добијем благослов за радове, изговорио је једну реченицу која ми се дубоко урезала у мозак и срце. Рече ми игуман: 'Човек у свом животу два пута умире. Први пут када напусти овоземаљски живот, а други пут када га његови ближњи и народ забораве.' То ме је погодило и потресло. Рекао сам себи да Светог Јакова не смемо заборавити. Заједно са Будимиром, Владимиром и Драгишом Видаковићем, који је уложио неизмерно труда и времена за све људе који овде долазе, дали смо све од себе да ову замисао изнесемо до краја – испричао нам је Тутуновић, мештанин Кушића.

Радови који су започети још 2018. године, када је истина о пореклу туманског светитеља заталасала ивањички крај, данас добијају своју пуну круну. Дарко Орестијевић подсетио је на тежак, али плодоносан пут од прве идеје до данашњег освештања.

– Хвала Богу, дочекали смо овај дан! Причу смо започели још 2018. године када смо сазнали да је Свети Јаков Тумански рођен баш на овом месту. Кренули смо у реализацију подизања споменика, обнову изгореле куће, изградњу капеле и овог летњиковца у коме ће сви верници, намерници и туристи моћи да се поклоне светитељу, пронађу мир и освеже се под овом нашом планином – поручио је Орестијевић.

На месту где је некада горела ватра на кућном огњишту ученог париског ђака и туманског чудотворца, данас гори свећа вере, незачињене љубави и непролазног завештања. Засеок Арсовићи у Кушићима тако је постало ново духовно стециште и незаобилазна тачка на мапи ходочасника који хита ка светињама јаворског краја.

Владимир Илић

Извор: novosti.rs

Насловна фото: постављање крста на спомен капели преподобног Јакова Туманског, снимак екрана видеа