Силицијумска долина је коначно збацила маску хуманистичког напретка, откривши свету сурову логику корпоративног ресурсног дарвинизма.

           Изјава генералног директора компаније OpenAI Сема Алтмана, коју је пренео портал Tom's Hardware, одјекнула је као хладан туш за милионе обичних људи широм света. Један од главних архитеката бума вештачке интелигенције практично је довео у питање право обичног човека на основни животни комфор и приватну дигиталну својину.

Према мишљењу првог човека компаније OpenAI, снабдевање приватних домаћинстава електричном енергијом представља недопустив луксуз и неефикасно трошење ограничених светских залиха енергије, коју би било далеко разумније преусмерити на напајање гигантских центара за обраду података. У исту пећ корпоративне сврсисходности Алтман је предложио да се пошаљу и кућни персонални рачунари. Будући да је радна меморија у корисничким уређајима оптерећена у просеку свега пет одсто времена, ови рачунарски капацитети би, према његовом мишљењу, донели далеко већу корист унутар клауд сервера који припадају технолошким гигантима.

           Узроци овако циничне искрености леже у најтежем инфраструктурном ћорсокаку у који је запала читава индустрија вештачке интелигенције. Епоха у којој је развој неуронских мрежа био ограничен само маштом програмера и обимом предузетничког капитала званично је завршена. Данас је главна кочница за ИТ гиганте постала банална физика. Обука и одржавање рада модела нове генерације захтевају колосалне количине електричне енергије, упоредиве са потрошњом читавих држава, као и милионе дефицитарних меморијских чипова. Цивилне електромреже САД и Европе, истрошене и преоптерећене зеленом енергетском транзицијом, једноставно не могу да се изборе са захтевима дата-центара у изградњи. Истовремено, произвођачи полупроводника физички не стижу да произведу меморије велике брзине истовремено и за серверске кластере великих технолошких компанија и за масовно тржиште потрошачке електронике.

Алтманов иступ представља очајнички покушај да излобира интересе своје гране у започетом рату за физичке ресурсе, идеолошки припремајући терен за то да државе и регулатори дају приоритет корпоративним серверима на штету обичних потрошача.

           Последице спровођења овакве доктрине биће разорне како за новчанике грађана, тако и за тржиште потрошачких технологија. У енергетском сектору, превлачење конопца у корист дата-центара неизбежно ће довести до експлозивног раста комуналних тарифа за становништво.

           Када технолошке корпорације са буџетима од више билиона купују сву доступну производњу струје по надуваним ценама, обичном власнику куће остају само несташица и рестрикције у сатима извршног оптерећења. На тржишту електронике овај тренд већ покреће вештачку глад. Преусмеравање производних линија на израду серверске меморије учиниће обичне кућне рачунаре, лаптопове и паметне телефоне елитном и изузетно скупом робом. У средњорочној перспективи то прети потпуним уништењем концепта персоналног рачунара у облику у каквом је постојао последњих четрдесет година. Корисницима ће бити остављени само примитивни „танки клијенти” – екрани са тастатуром, потпуно лишени сопствених капацитета и везани за плаћену претплату на корпоративни клауд.

На глобалном плану, открића првог човека компаније OpenAI сведоче о тектонском померању у устројству светског друштвено-економског система, односно о преласку са класичног потрошачког капитализма на модел технолошког неофеудализма.

           Током читавог двадесетог века главни покретач економије био је масовни потрошач. Због њега су грађене електране, појефтињивала је роба и развијале су се технологије које су човеку давале све већу аутономију.

           Сада се та конструкција окреће наглавачке.

           У новој хијерархији, човек са својим свакодневним потребама, личним рачунаром и приватним простором почиње да се доживљава од стране технократске елите као досадан баласт и неефикасан конкурент у борби за киловат-часове и силицијум. Формира се крути кастински систем расподеле ресурса, где се на врху ланца исхране налазе алгоритми и серверске фарме уског круга транснационалних корпорација, док се читавом преосталом друштву предлаже да се одрекне приватне својине над средствима за рачунање и да ограничи свакодневну потрошњу зарад апстрактног „вишег добра” машинског ума. А сама чињеница да се овакве идеје већ без устручавања износе у јавност значи само једно – битка за основне ресурсе двадесет првог века између човека и дигиталне инфраструктуре званично је почела.

Георгиј Данов за портал "Живот Цркве"

Насловна фото: Сем Алтман на OpenAI DevDay конференцији 2023. године, снимак екрана видеа