На празник Преображења Господњег, 19. августа 2025. године, у храму на Видиковцу посвећеном овом празнику, Свету литургију служио је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. Храм је овом свечаном приликом био испуњен многобројним верним народом.

Добро нам је бити тамо где је Господ! Ми смо створени, браћо и сестре, да будемо у присуству Господа, јер добро нам је бити уз Њега и са Њим. Заправо то је једини смисао.

У својој беседи патријарх је подсетио да је Преображење један од највећих хришћанских празника, истичући да је нераскидиво везан за Христа и наше спасење у Њему. Осврнуо се и на јеванђелски догађај са горе Тавор, када је Христос пред ученицима засијао светлошћу „бељом од сваке белине“ и преобразио све око себе:
– Све је у тој светлости сијало надумно. Све је било обасјано нетварном светлошћу и као такво добило је сасвим другачији лик од оног лика који је природни. На врху Таворске горе присуством Божјим, присуством Христовим, све је постало лепота и радост до мере да су тројица апостола који су били са Господом у тренутку заборавили да ишта друго постоји и били су спремни да све оставе, да све престане да постоји само да би се продужило постојање те нетварне, надумне светлости и радости која је испуњавала све и свја, па и саму тројицу апостола до мере да су рекли: Саградимо овде три сенице да заувек останемо са Тобом Господе, јер добро нам је овде бити. И ова реч апостола, браћо и сестре, открива све. Господ се заиста на гори Тавор преобразио и пројавио своју божанску нетварну светлост која чини све преображеним и узвишеним, а то све доводи до свог савршенства, а савршенство је искључиво тамо где је Христос.
Патријарх је поручио и да човеково истинско постојање добија смисао једино у заједници са Христом:
– Добро нам је бити тамо где је Господ! Ми смо створени, браћо и сестре, да будемо у присуству Господа, јер добро нам је бити уз Њега и са Њим. Заправо то је једини смисао. То је предуслов и присуства благодати Божје и светлости и светости Његове. То је присуство силе и снаге Божје и све то постаје наше када приложимо своју веру, а знамо да се она може описати речима: Верујем, Господе, помози мом неверју. Нека би Господ дао да се радујемо данашњем празнику, да се радујемо присуству Божјем. Овај празник је показатељ и доказ да је Господ увек са нама, али да бисмо Га видели и да би Он засијао у нама и око нас потребан нам је дар вере који свако од нас има. Нема човека који нема дар вере, али негде то семе остаје запарложено, умртвљено и не дарује своје плодове, зато што није пропраћено постом и молитвом, покајањем, милосрђем и љубављу, борбом против сваког зла у себи, против страсти, самољубља, гордости, себичности, љубоморе и осуђивања и све оно о чему говори свето Јеванђеље – закључио је патријарх.
Поред патријарха, у литургијском сабрању учествовали су епископи лондонски и великобританско-ирски Нектарије и викарни топлички Петар, као и више свештенослужитеља.