Фанар "покушава да у црквеном плану профитира од геополитичке агресије према Русији и православљу. Да заузме што више простора и моћи док геополитичка моћ Запада може да му помогне да се наметне као колективни шеф свих православних цркава."

Ако је наша реч, чак и непријатна, тешка и горка, у стању да другог човека доведе до спознаје грешке, до покајања и повратка на пут живота – такву реч треба рећи. Међутим, треба је рећи искључиво с љубављу, кротошћу и ватреном молитвом за онога коме човек говори.

Васељенски патријарх Вартоломеј упутио је историјски позив за обнову пуног евхаристијског јединства између Православне и Римокатоличке цркве.

Немој мислити да познање самога себе, ближњега и Бога подразумева само борбу и тешкоће. То су средства која воде – ако се примењују онако како нас уче наши Оци и Матере – ка неизрецивој радости. Речи „нека се одрекне себе“ у себи садрже бол, али и слободу. Рађају „муке као у породиље“, али и вечну радост.

Француски цивилни суд нема ни надлежност, ни мандат, нити је икада донео било какву кривичну одлуку против СПЦ за геноцид.

Не видимо никакво хришћанско оживљавање (бар у Шпанији) у омладинској средини, о чему се понекад говори у информативним материјалима: што је млађа група, то је мањи удео хришћана свих конфесија у њој, као и већи удео нерелигиозних појединаца (атеиста и агностика).

Јављање се догодило током читања Јеванђеља на Божанственој литургији. Према црквеном типику, читано је 24. зачало Јеванђеља по Марку, у којем се говори о усековању главе Светог Јована Претече. Верници су угледали Спаситеља у свештеничким одеждама: преко хитона и химатиона имао је епитрахиљ, а на рукама, уздигнутим на благослов, наруквице.