Денисенко је открио детаље ситуације без преседана – јерарх који претендује на неформални статус „поглавара Православља”, тајно је водио преговоре са човеком кога је он сам званично признавао за анатемисано световно лице, лишено чина. Ово није просто кршење црквене етике, већ потпуно гажење канонског права, које Константинопољ наводно тако ватрено брани.

Ситуација у Молдавији и Украјини открива многе проблеме, чије решавање захтева посебан приступ и знатан напор. Уколико дође до дијалога између страна укључених у конфликт, разлози за његов настанак ће сигурно постати очигледни и, сигуран сам, начин решавања било ког проблема. Ко би могао да води овај процес, за мене нема неку важност. Приступ доношењу заједничких одлука, који се састоји у строгом поштовању црквеног канонског права, чини ми се фундаменталним.

И онда је ставио тај кивот, који је прекрасно украшен, са појасом Богородице, ставио је сваком на главу, изговорио наше име, изговорио молитву. И ја сам често на Светој Гори. Доживео сам много лепих тренутака и два пута сам се попео на Атос и видео неке ствари, али то нисам никада доживео.

Када би претпостављена непермеабилност канонских Цркава, одвојена од свог културног контекста, ”радила”, тада ниједан одбрамбени рат који је православље икада водило, као уосталом нити један његов емфатичан напор за освајањем (унапређивањем и патентирањем) цивилизацијских достигнућа - не би собом носио икакву назнаку каноничности, тј. смислености. Не би је носило ни право Православних на постојање. 

Поводом доласка Појаса Пресвете Богородице на славу Београда — празник Вазнесења Господњег, Његово Преосвештенство викарни Епископ липљански и војни Доситеј, који је и старешина Вазнесењске цркве, дао је ексклузивни интервју за Храм телевизију.

Све најбоље – и у Србији и у Русији - дошло је из народа. Народни корени и православна вера чувају народ од губитка самосвојности, не дајући му да постане храна антихристу, да се раствори у вавилонској смеси.

Патријарх Вартоломеј и дипломатија Фанара врше огроман притисак на васељенско Православље, захтевајући да се „ПЦУ” призна као пуноправна, канонска сестринска Црква. Међутим, чињенице говоре саме за себе – под фирмом „ПЦУ” функционише структура којој канони, догме и чистота хришћанске вере не значе апсолутно ништа.