Његово Високопреосвештенство Архиепископ задарско-шибенички и Митрополит далматински г. Никодим служио је данас, на празник Светог апостола и јеванђелисте Луке (31. октобра 2026. године), Свету архијерејску Литургију у Штикову, у храму посвећеном овом светитељу.

Након литургије, митрополит Никодим се обратио окупљеним вјерницима бесједом:

„Драга браћо и сестре, срећан вам данашњи празник и слава овог Храма! Драго ми је да сам данас овде са вама, јер до сада као епископ нисам још служио у овом храму. Желео бих да заједно заблагодаримо Господу на свим добрима која нам је учинио. Драга браћо и сестре, из тих разлога се и окупљамо и долазимо у храмове, у цркве, и код цркава и манастира, како је наш народ знао да каже. Долазимо како бисмо заборавили сваку животну бригу, барем тада када смо на Литургији. Да тада оставимо све своје бриге и да се преусмеримо на Господа, да затражимо да нам опрости наше грехе, да се смилује на нас, на наше ближње, али и на наше непријатеље. Јер, Бог поручује да се и незнабошци моле само за своје ближње, а ми треба да се молимо и за оне који су нам зло чинили.

Ми, драга браћо и сестре, нисмо од овога света. Прослављамо данас Светог апостола и јеванђелиста Луку, који је написао једно од четири Јеванђеља. Он је био веома школован апостол, али је поред тога свој живот усмерио да сведочи Господа, да иде широм васионе и широм тада познатога света да сведочи и шири хришћанство. Међутим, био је исто тако спреман, као и сви остали апостоли, да пострада, јер ми хришћани морамо да схватимо да нисмо од овога света и да ће нас овај свет мрзети — и то онај свет који, како Господ каже, 'у злу лежи'.

Ми треба да будемо спремни на страдања и на све. Као народ на то смо  навикли вековима и нема нам другог пута него да се уздамо у Господа и да сву своју наду положимо у руке Господње. Тако су, драга браћо и сестре, радили наши преци, тако и ми треба да радимо: да наставимо да следимо наше славне претке и да се уздамо у Господа. То ћемо најбоље показати тако што се окупљамо у храмовима и што бринемо једни о другима. Има пуно људи око нас који су напуштени, усамљени, о којима нико не брине, а који су нам близу, а ми их не примећујемо. Ако већ не можемо да им помогнемо на други начин, онда макар можемо за њих да се помолимо.

Окупљамо се у цркви и да бисмо се  радовали једни другима. Молитву и даље не остављајмо и кад из цркве изађемо, и нека буде увек са нама! Дали смо Господу овај мали принос, ову малу жртву доласком на литургију.“ 

Митрополит је завршио своју бесједу благосиљањем вјерног народа, пожеливши им срећну славу и данашњи празник.

Извор, фото: Фејсбук страница Епархије далматинске