У недељу, 01. новембра 2026. године, када Црква слави Светог пророка Јоила, преподобног Прохора Пчињског и преподобног Јована Рилског, Његово Преосвештенство Епископ осечкољпоски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију на Липовачи (парохија боровонасељска) у богомољи посвећеној Светом великомученику Прокопију.

Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Слободан Блажић, први парох боровонасељски, протонамесник Синиша Мићановић, други парох боровонасељски и протођакон Војислав Николић.

После Свете Литургије Преосвећени Епископ Херувим служио је помен пострадалима на Железничкој станици у Новом Саду пре две године. Вечни покој дај, Господе, Сари, Валентини, Милици, Немањи, Вукашину, Анђели, Милошу, Ањи, Стефану, Сањи, Васку, Ђорђу, Горанки, Вукашину, Милеви, Ђури и дај им вечни живот.

Архипастирска беседа Епископа Херувима:

-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги народе и децо Божија, нека свима буде на здравље и на спасење недељни дан, дан Васкрсења Христовог који нас је окупио у нашој богомољи на Липовачи, да прославимо Једнога Бога у Тројици – Оца, Сина и Светога Духа.

Сабрани смо у благодати Божијој, у љубави Његовој и бризи о Домостроју спасења рода људског. Бог воли човека, то је показао својом неизмерном љубављу која надилази законе времена и простора у којем живимо. Љубав Божија надилази људски ум, сваки опис језиком и разумом. Неограничена Божија љубав нас одржава, даје смисао и отвара простор до безграничног, открива промисао Божји о спасењу људског рода и свега створеног.

Данас смо могли да на Светој Служби окусимо ове истине јер Литургија је икона Царства Божијег које ће се испунити и које ми као народ Божији очекујемо. Ми као трудбеници Божији ово прижељкујемо и идемо за љубављу Божијом и Јеванђељем Његовим. Закон није простор у којем човек може осетити слободу и љубав, као што нас данас учи Свети апостол Павле. Старозаветни закон нам се у светлу Новог Завета открива као ограничен, у Новом Завету закон се испуњава и доноси се Јеванђеље љубави. Суштина Новога Завета је у томе да живимо у заједници и љубави Божијој. Закон је ововремен, једностран, не даје нам да будемо сарадници Божији у пуном смислу те речи. Закон не отвара простор Божије љубави и слободе, усредсређен је да буде спроведен у оном сегменту и у мери која тренутно одговара човеку који не мери по мери раста висине Христове, него по мери овога времена и света у којем живимо. Данас је закон у служби зла, као што је некоћ Петар Петровић Његош на хартији у Горском Вијенцу написао: „Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом”.

То је суштина нашег односа према закону: закон јесте ту да се поштује али не сме да одвраћа човека од човека и брата од брата, човека од Бога и Божије љубави.

Данас смо кроз Свету Литургију осетили да је закон љубави једини закон Новог Завета и да једино тим законом можемо сагледавати суштину Божијег промисла о свету. У Јеванђељу као Закону Божијем влада слобода, владају хармонија и љубав и све је усмерено од Бога ка човеку. То је благослов Божији и Закон Божији. У томе смо сатрудбеници и сателесници Божији, они који следе Крст Христов који је Крст Страдања али је и Крст Васкрсења и коначне Победе. Крст отвара човеку пут, без обзира на грешност и палост и све оно што чинимо. Бог нам кроз покајање омогућава да осетимо благослов Божији и љубав Божију.

Нека је на здравље и спасење Свето Причешће и овај дан који нас је сабрао у богомољу Светог великомученика Пантелејмона овде на Липовачи. Господ да нас увек благосиља како бисмо имали закон љубави а не закон осуде и пресуде који се не мери Крстом Христовим и љубављу којом Господ воли човека.

Живи, срећни и благословени били од сада и кроз сву вечност!
Амин.

Извор, фото: Епархија осечкопољска и барањска