У недељу када се чита Јеванђеље по Светом Луки, која је у црквеном предању позната као Недеља Праотаца, у Саборном храму Васкрсења Христовог у Тирани свечано је служена Божанствена литургија, којом је началствовао Архиепископ Тиране, Драча и све Албаније Јован. Велики број сабраних верника још једном је посведочио духовну живост Цркве и трајну жеђ за јеванђелском поруком уочи празника Рођења Христовог.

Јеванђелска читања тога дана (Лк 14, 16–24; Мт 22, 14), кроз причу о Великој вечери, јасно су објавила суштину Божјег призива: универзалност божанског позива и неопходност личног одговора. Речи „Многи је званих, али је мало изабраних“ нису представљене као произвољно искључење, већ као одраз људске слободе да одговори — или не — на Божју љубав.

У својој пастирској беседи, Архиепископ Јован је понудио дубоко богословско и егзистенцијално разматрање односа између времена и вечности. Истакао је да, иако је земаљски живот ограничен и пролазан, људи често у њега улажу све, занемарујући припрему за вечни живот. У том светлу, Јеванђеље је представљено не само као свети текст, већ као духовно исцељење и путоказ ка Царству Божјем, које стоји у самом средишту Христовог учења.

Архиепископ је нагласио да се Божић не може разумети без припреме. Спољашње славље, лишено духовног садржаја, остаје непотпуно, јер Бог не тражи формалне обреде, већ очишћење срца. Како је истакнуто, јеванђелски позив је свеобухватан: сви су позвани, и достојни и недостојни. Улазак у Царство Божје није плод људских заслуга, већ безграничне Божје љубави.

У средишту овог разматрања налазило се схватање верског живота као пута исцељења и преображења. Смирење, које се рађа из таквог живота, очишћује срце; очишћено срце испуњава се љубављу; а из љубави проистиче истинска радост. Користећи живописну слику, Архиепископ Јован је упоредио људско срце са уљаном лампом: без паљења, ма колико уља имала, она не може да сија. Тако и човек, без унутрашњег очишћења, не може постати светлост ни себи ни другима.

Како се Божић приближава, овај позив добија још дубље значење. Према речима Архиепископа, Рођење Христово јесте спасоносни чин у којем Бог прима палу људску природу како би је уздигао и исцелио. Зато се Христос назива Спаситељем: јер избавља човечанство од онога што оно сопственим снагама не може да савлада. Само они који су лично окусили ово спасење могу истински следити Божји пут, како сведочи и Псалмопојац: „Окусите и видите како је добар Господ.“

Извор, фото: orthodoxtimes

Превод са енглеског редакција портала "Живот Цркве"