Овај инцидент разоткрива страшну истину: у идеологији „ПЦУ“ место Христа заузео је политички лозунг. Принцип „Украјина изнад свега“ овде је уздигнут на ниво апсолута, потиснувши самог Господа, заповест о љубави и поштовање светитеља. Када се национализам постави изнад Бога, храм се претвара у политички клуб, а вера у инструмент пропаганде.

„Примарни циљ једног младог човека мора бити правда Божија — то јест чист живот, колико је могуће неокаљан разорним страстима. Уређен живот може да роди бистар и јасан ум, са здравом визијом света, одлучну и добро усмерену вољу, али и проширено срце, способно да воли здраво и одговорно", нагласио је владика Бенедикт.

Једном је било већ вече када је дошао отац Јакинт, ходајући тешко, и ја сам га упитала шта се догодило. Рекао ми је: „Све сам људе исповедио и остао толико дуго да више нисам могао да устанем." Од јутра није ништа јео. Када би човек изашао од њега, осећао би се тако добро, био би други човек.

У добу дијалога, зашто одбијамо дијалог? То је питање упућено свим верницима.

"Утисци и запажања се и даље слежу, након и овогодишњег празновања посвећеног Светом Сави, првом архиепископу и просветитељу српскога рода, иако се овде у Македонији линијом Вардара прославља на један специфичан начин – са проређеним 'узгредним', или без икаквог светог богослужења."

Црква представља изузетно важан чинилац (превенције и лечења, прим.ред.), јер велики део младих који постају зависни у својој основи има духовни узрок. Та духовна празнина их подстиче да траже алтернативу и погрешан „излаз" кроз употребу психоактивних супстанци. Присуство духовне терапије, присуство духовника у мултидисциплинарној шеми лечења, представља важан елемент.

Да би нас заштитио од стреса, Христос наводи и један разумни аргумент: „А ко од вас, бринући се, може додати расту своме један лакат?" (Мт. 6, 27). Према томе, стрес и брига не решавају проблеме, већ их још више отежавају. Излаз из таквог стања јесте поверење у Бога.