Отац Јулијан лагано, тихим, осећајним гласом полуговори, полупоје јектеније. За певницом су две монахиње и искушеница. У храму има још мање људи – само псковски јеромонах. После Вечерње улазим у Олтар. Отац Јулијан моли да служим Акатист. Стављам епитрахиљ, излазим до налоња испред Царских Двери. Старац стаје за певницу, подржава мало стадо. Нико никуда не жури. Овде се човек тако лако моли.

Нисмо сви епископи које је сазвао цар, нити смо велики Оци Цркве сабрани да би изрекли најдубљу мудрост. Ипак, живимо  Васељенски сабор – сваког минута свакога дана – и исти испит који је увек стајао пред светилницима Цркве стоји и пред нама.

И пре почетка Специјалне војне операције Русије у Украјини, 2022. године, кључне међународне организације задужене за заштиту људских права, а пре свих Савет Европе, били су дословно глуве на сваку жалбу која је долазила од стране руске државе и РПЦ због државног терора кијевског режима над канонском УПЦ.

Здраво, Србијо! Осећамо се као да улазимо у родни крај. Расположење је празнично, узвишено. Возимо се пустим планинским путем поред Дунава. Јако лепо! Планине, вода, бујно растиње. Тунели који се често појављују сваки пут нас поново урањају у првосаздани Божји свет. Обиље тајанствених искрица које се пале и гасе – свици.

Морам да се одлучно оградим од твоје јучерашње изјаве којом си коментарисао организациону структуру Српске Православне Цркве и избор и достојност нашег Патријарха Порфирија, чиме си прекорачио све границе вјерујућег човјека и разочарао, дозволићу себи да ти као пријатељ кажем, како вјерујући народ у Црног Гори тако и блаженопочившег Митрополита Амфилохија.

Да бисмо сачували добру савест у савременом свету који нам сугерише да живимо ради себе, своје мисли не треба да проверавамо мишљењем већине или трендовима данашњице, већ Речју Божјом. За то је потребна храброст апостола Павла: треба мирно да гледамо свет у очи кад нас метафорички речено „бију по устима“ због верности Христу.

„Код нас се у принципу све развија по истом сценарију као у Украјини, али од стране Румунске патријаршије. Ми смо на споју истока и запада. Као народ, и свештеници су се поделили. Неко жели на запад, неко на исток. Само што се уместо батина и насилног заузимања храмова код нас све купује новцем“, каже отац Анатолиј.