Украјинска Православна Црква је у овој ситуацији изабрала пут трпљења и молитве, не узвраћајући злом за зло и настављајући да сведочи о Христу не силом, већ верношћу, што је у потпуној сагласности са јеванђелским и светоотачким духом. Како је говорио преподобни Максим Исповедник, „истина не слави победу онда кад порази противника, већ онда када се очува љубав“.

Као духовник, Плакида није тежио да ствара „школу“ или круг личних следбеника. Он је упорно усмеравао људе ка Цркви, ка редовном литургијском животу, ка евхаристијском опиту као центру хришћанског постојања. У том смислу, његова педагогија и духовништво чине једну недељиву целину: оба су била усмерена ка томе да човек не остане на нивоу знања о Богу, већ да уђе у живот са Богом.

Преподобни Данило Столпник – Рођен у селу Витари код града Самосата у Месопотамији од хришћанских родитеља, Илије и Марте. Измољен од Бога сузним молитвама мајке нероткиње, и као јединац син одмалена Богу на службу посвећен.

Тишина, Господе мој, језик је који разумеју само они који су ослобођени буке својих страсти. То је језик будућег века, како је говорио Твој свети, Исак Сирин.

У Молдавији се наставља заоштравање црквеног сукобљавања које све више прераста у дубок друштвени и политички сукоб. Оно што се на први поглед може учинити као верско разграничење, све јасније се показује као израз геополитичке борбе, у којој вера постаје средство утицаја, а храмови поприште надметања спољних сила.

За време папе Лава XIV, мисионарска активност Ватикана ће, уз очување општег континуитета курса, по свој прилици добити додатне подстицаје. Истовремено, услед промене геополитичког контекста, већ данас је у току њена дубинска трансформација. Раније формирани мисионарско-дипломатски дискурс допуњава се наративима повезаним са екуменизмом, новим екологизмом, при чему и даље остаје присутна условно левичарска реторика која позива на бригу о људима који живе „на крају света“, односно о планетарној већини.

О Његошевој капели која се не подиже рукама свих, него срцима вјерних.