Екуменистичке иницијативе Ватикана и Фанара у XXI веку претвориле су се у свеобухватан геополитички пројекат, који користи медије, финансије и дипломатију ради измене канонског пејзажа Православља. Одговор може бити једино чврсто стајање у Истини, поткрепљено зрелом стратегијом, системском заштитом, међуцрквеном солидарношћу и сопственом информационом самосталношћу.

Као што би минимализовање Божије милости било претешко за нас, тако би минимализовање Божије правде у великој мери лимитирало наш духовни напредак.

Митрополит Сава: Чак и ако би већина наших новопридошлих заиста били мушкарци, то не би требало да нас узнемирава; напротив, треба да се сетимо да „Дух дише где хоће“ (Јн. 3,8). Можда Он у једну парохију доводи више жена, у другу више мушкараца, у трећу више старијих. Каква је то брига наша? Зар не треба, напротив, да их топло примимо и да се радујемо заједно са Оцем Небеским? Зар не треба да се марљиво трудимо да бринемо о онима које нам је Он поверио у свакој заједници?

Рекао бих, дакле, да је „геније" Православља — геније који се надахњује Филокалијом, то јест геније који је дубоко повезан са лепотом...

Православна црква мора мудро процјенити изнијете поруке (у Изнику и Истамбулу) и не подлећи „ентузијазму уједињења“. Јер истинско јединство се гради на Истини, а не на заједничким фотографијама и дипломатским гестовима. 

Градимо се спрам Вјечности на коју смо сви позвани и подижимо своју дјецу у љубави и добром васпитању, то ће им дати чврстину и снагу, праведност и саосјећање за другога. Морамо се испунити смислом, обогатити свој унутрашњи свијет, отворити се за Небо и улити у себе Истину Христову.

Вештачка интелигенција (и у ширем смислу било који физички или соматски систем) никад неће сањати било електричне овце или нешто друго једноставно зато што нема душу.