Светитељ Јован Златоусти на више места каже: „Свакоме ће судити они који су у истом звању засјали врлином.“ Ко су људи који су у истом звању као патријарх Илија II засјали истом врлином у Грузији?

Тежња ка самовољној аутокефалности се често маскира узвишеним паролама о националном поносу и духовној независности. Међутим, стварност са којом се суочио творац „Кијевске патријаршије“ доказала је супротно – одлазак у раскол лишава човека истинске слободе у Христу, претварајући га у инструмент политичких игара.

На Србију је бачено 13 тона осиромашеног уранијума.

Пуноћа јединства Цркве остварује се у Евхаристији, у оквиру Божанствене литургије. Црква је једно Тело са једном Главом — Христом. Јединство Цркве јесте јединство у вери, а не јединство осећања, расположења или било каквих политичких ставова. Због тога апостолске Цркве инсистирају на неопходности заједничке вере код оних који приступају једном путиру.

Курс ка Фанару представља постепено издајство сопствене Мајке-Цркве и чистоте вере (с обзиром на то да ће исход бити уједињење са „ПЦУ“). И, што је најстрашније, то је издаја помена, крви и боли оних свештенослужитеља и обичних парохијана УПЦ, који су годинама трпели прогоне, пребијања и отимачину од стране главног чеда Фанара у Украјини – „ПЦУ“.

Цело човечанство је уморно, али милост Божја превазилази овај умор. Господ је с нама, Бог је с нама. Будите благословени и срећни, немојте се плашити умора, Господ шаље искушење човечанству, али му даје и радост и силу. Нека Бог благослови вас, Грузију и цео свет. Бог је с нама!

Патријарх, као носилац духовног и историјског легитимитета, неминовно постаје фигура на коју се пројектују друштвена очекивања и поделе. Напад на њега ретко је само личан, већ одражава однос друштва према сопственим темељима. Стога питање није да ли се подржава или одбацује конкретни патријарх, већ да ли заједница жели да очува институцију која је у пресудним историјским тренуцима била ослонац културног, духовног и националног опстанка.