Посета бугарског патријарха Истанбулу није била само протоколарна љубазност. То је била демонстрација моћи Фанара и упозорење свим поглаварима да унутарправославна опозиција и конзервативни ставови неће бити толерисани у новој геоцрквеној архитектури коју Вартоломеј гради уз подршку западних центара моћи.

Прихватили смо тај изазов и ту авантуру у вери, као Авраам – не знајући куда идемо. Од тога ће се навршити 40 година; ако још стојимо, то је искључиво дело Божије и дело Његове благодати.

Отац Лав Жиле (1893–1980) био је заљубљеник у Христа и у чистоту Његовог Јеванђеља. Сав свој живот посветио је непрестаном трагању за славом Цркве Христове и живљењу једноставности Јеванђеља, у сиромаштву које га је чинило лаким као птицу. Био је исповедник највишег калибра.

У личности Светог Рафаила Бруклинског Црква препознаје узор епископа за Америку и целокупно православно Расејање: епископа који не гради јурисдикцијске зидове, већ саборно јединство; који не апсолутизује етничку припадност, већ је преображава у евхаристијско заједништво; који не бежи од мисије, већ је прихвата као суштину епископског служења.

„Бог, домовина и народ“ су три блага којима самопрегорно служите целог свог живота и ми, ваша духовна деца, у својој служби имамо очигледан пример на који можемо да се угледамо и да видимо с колико љубави и оданости треба да служимо.

У суботу, 27. децембра 2025. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије, након Великог славословља у току бденија у манастиру Светог Великомученика Георгија- Ораховица у Мажићима код Прибоја замонашио је искушенице Зорицу и Станимирку давши им монашка имена Христина и Георгина. Ово је иначе прво монашење у овој светињи после више од 400 година.

 Од дана свог детињства определио сам се за служење Цркви и досада сам једино њој служио, онолико колико ми је то дозвољавала моја лењост. Сву своју научну и професорску делатност сматрао сам служењем Цркви и у том служењу видео сам највиши и једини смисао свег нашег академског рада. Но то служење Цркви које сам ја до сада обављао, потпуно се разликује од мог предстојећег епископског служења. Пре сам читао књиге а сада сам дужан да читам срца људска, та најсложенија и често сасвим неразумљива писмена. Тада сам писао мастилом по папиру, а од сада предстоји ми да благодаћу исписујем образ Божији у срцима људским.