Иза свих љепота и красота и тих чудеса која нам се јављају нашим рођењем, нашим постојањем, скрива се та најчудеснија љепота. Све те љепоте, истине и доброте, открива ова доброта и љепота и ова свјетлост која се јавила на ријеци Јордану – Господ Син Божији јединородни који се крштава..

Спомен на свету Нину прославља се 14/27. јануара, истога дана кад Српска Православна Црква прославља светог Саву. Ово двоје равноапостолних светитеља повезују наше народе, не гледајући је ли неко „Јелин или Јудејац“, већ једнако притичу помоћ свима којима је помоћ потребна

Православље у Босни и Херцеговини никоме није наметано. Српска црква овдје има свој континуитет, своје епископе, манастире, мученике и светитеље, своју канонску структуру. И зато смета. Јер не може бити под контролом, јер се не може прекројити или укинути декретом, нити уклопити у било који пројекат нових иденитета скројених за дневну употребу.

Идеја да морално зло и културно смеће људскога друштва може бити претворено у добробит тако што ће кроз некултуру потрошачке философије живота (конзумеризам) и повлађивање свакој моралној распојасаности подстаћи потрошњу, а тако и економски раст, можда јесте тачна са економског становишта, али је, онтолошки и животно, убитачна, боље рећи – самоубилачка. Суштина обмане и самообмане јесте ова: обећава се благостање као последица потпуне дерегулације тржишта и, што је неупоредиво опасније, коренитог обездуховљења свеукупне људске стварности, изгона сваке метафизике која је конституише и осмишљава.

Улога српског сведочења православља у Немачкој (а наша дијаспора није мала) може бити од значаја у међукултурном дијалогу Словена и Германа. Само не бисмо требали бити неискрени, односно млаки.

На сваки начин треба да се трудимо да живимо по Божјим заповестима. Тада нас свети анђели никад неће напустити, увек ће бити с нама и њиховој помоћи неће моћи да се супротстави ниједна зла сила. Они нам помажу да примимо божанску и спасоносну благодат – дарове Духа Светога које је Господ Исус Христос донео на земљу и које нам је овде оставио.

Драгиша Иванов Вукчевић, човјек изузетне снаге духа, великог срца и ријетке доследности, напустио је овај свијет тихо – у сну, у првом дану Нове године, на празник Светог Василија великог. Одлазак овог необичног човјека оставио је дубоку празнину у породици, међу пријатељима, саборцима и у широј заједници којој је читавог живота несебично служио.