Врховни суд Украјине одбацио је последњу жалбу Украјинске православне цркве у спору око Богојављенског женског манастира у Кременецу, чиме је окончан судски поступак који је трајао готово три године.

Суд је потврдио раније пресуде којима се налаже да комплекс манастирских зграда буде враћен држави, преноси портал „Расколам.нет“.

Одлука је коначна и против ње није могуће уложити жалбу. Манастирско сестринство сада мора да напусти објекте који се сматрају државном имовином.

Током судског поступка одржано је више од 40 рочишта. Представници Украјинске православне цркве истицали су да монахиње стално живе у манастирским келијама и да би исељењем остале без крова над главом. Са друге стране, Игор Деревински, заменик директора Државног историјско-архитектонског резервата Кременец–Почајев, тврдио је да је манастирски комплекс архитектонски споменик од националног значаја, који није намењен становању, као и да уговор потписан деведесетих година изричито забрањује коришћење просторија за стални боравак.

Током совјетског периода, када су манастирске зграде коришћене у друге сврхе, комплекс је опљачкан и тешко оштећен. Одузете су све богослужбене одежде и утвари, а опљачкана је и манастирска библиотека. Када је манастир 1990. године враћен Цркви, игуманија Херувима и сестринство предузели су обимне грађевинске и друге радове на обнови објеката, набавили нове богослужбене одежде и утвари, обновили и поново опремили опљачкану библиотеку и уредили манастирску порту.

Тако је државна музејска установа одлучила да преузме контролу над манастирским комплексом управо након што су, трудом и средствима монахиња, завршени сви ти радови и набавке, и да исели сестринство које је својим залагањем обновило и унапредило манастирску имовину.

Према судским списима, као основ за овакво поновно одузимање манастирске имовине наведено је да је уговор о бесплатном коришћењу објеката истекао још у септембру 2023. године. Суд је оценио да су аргументи манастира неосновани и протумачио их као покушај одуговлачења поступка враћања државне имовине.

Манастирски комплекс обухвата Саборну цркву Богојављења Господњег, зграду са монашким келијама из 1760. године и звоник подигнут у 20. веку.

Богојављенски манастир у Кременецу основан је као мушки манастир у првој половини 17. века. Године 1725. преузели су га унијатски гркокатолици, а Православној цркви враћен је тек 1839. године. Манастир је 1953. године претворен у женски, а до 1959. године у њему је живело 67 монахиња.

Манастир је затворен 29–30. јула 1959. године. Манастирска црква претворена је у спортску салу, док је у згради са монашким келијама смештена болница.

Обнова манастирског живота започела је 26. августа 1990. године, када је икона Пресвете Богородице „Свих жалосних Радост“, која се пре револуције налазила у манастиру, а након његовог затварања била пренета у Почајевску лавру, свечаном литијом враћена на своје првобитно место.

Извор, фото: orthochristian.com

Превод са енглеског: Редакција портала "Живот Цркве"

Монахиње су се вратиле у манастир 1991. године.