Митрополит немачки и средњоевропски Антиохијске православне цркве Исак (Баракат) учествовао је на међународној богословској конференцији посвећеној личности архиепископа тиранског и целе Албаније Анастасија, која је отворена у четвртак на Богословској академији „Логос“ у Тирани. Ово је саопштила прес-служба Немачке епархије Антиохијске патријаршије. Конференција је део комеморативних догађаја посвећених наслеђу архиепископа Анастасија, кога су учесници форума назвали једном од кључних фигура православља крајем XX и почетком XXI века.

Форум се одржава под називом „Ко изврши и научи, тај ће се велики назвати“ и окупио је јерархе, теологе и представнике православних цркава. На отварању конференције учествовао је архиепископ тирански и целе Албаније Јован.

У свом реферату, митрополит Исак је говорио на тему „Игњатије Антиохијски и Анастасије Албански — сатрудници у православном виђењу“, нагласивши духовну и пастирску блискост архиепископа Анастасија са блаженопочившим патријархом антиохијским Игњатијем IV (Хазимом).

Патријарх Игњатије IV (Хазим) (1920–2012) био је један од најистакнутијих православних предстојатеља друге половине XX века. Дошао је на чело Цркве у тешком периоду — обележеном ратовима, емиграцијом хришћана са Блиског истока, притисцима секуларне државе и исламског окружења. За време његове службе учвршћен је парохијски живот, обновљено богословско образовање, а посебно се развијао рад са младима и мисија. Игњатије IV је био изузетан теолог који је инсистирао на томе да православље мора бити живо, евхаристијско и мисионарско, а не само „музејска традиција“.

Митрополит је подсетио на блиске личне и црквене везе двојице предстојатеља — албанског и антиохијског, њихов заједнички рад у православним омладинским покретима, а касније и на свеправославним саветовањима. Према његовим речима, обојицу јерарха спајало је дубоко разумевање Цркве као живе заједнице засноване на служењу човеку, образовању и милосрђу.

„Патријарха Игњатија Антиохијског и архиепископа Анастасија Албанског обједињавала је дубока љубав према Цркви, која се није изражавала речима, већ служењем човеку и изградњом живих црквених заједница“, рекао је владика Исак у свом обраћању.

Посебна пажња у излагању посвећена је доприносу архиепископа Анастасија и патријарха Игњатија IV обнови црквеног живота у условима тешке кризе. Митрополит Исак је приметио да су обојица преузели управљање Црквама које су биле у стању крајњег сиромаштва и унутрашњих потешкоћа, али су ипак успели да створе разгранату мрежу образовних, социјалних и медицинских установа. Архиепископ Анастасије је обнављао своју Цркву након дугих година прогона и званичног безбожја, док је патријарх Игњатије предводио своју у годинама грађанског рата у Либану и кризе на Блиском истоку.

Говорећи у последњем делу свог излагања о значају богословског образовања, митрополит Исак је нагласио да су архиепископ Анастасије и патријарх Игњатије IV посвећивали посебну пажњу припреми свештенства и развоју богословске науке, као и да су подржавали активно учешће православних цркава у међуцрквеном и међухришћанском дијалогу. Духовне школе које су они основали — Универзитет Баламанд у Либану и Богословија у Драчу у Албанији — активно се развијају и данас.

Извор, фото: gorthodox.com

Превод са руског редакција портала "Живот Цркве"