Овај чланак је написан да би пренео страдање епископа који тражи лице Божије и освећење свог народа. 

У Србији се обиљежава Дан побједе, у неким државама и примирја, у знак сјећања на 11. новембар 1918. године, када су силе Антанте потписале примирје са Њемачком и тиме окончале Први свјетски рат.

Премијера руског документарног филма под називом „Рат против православља“ који је недавно био емитован на Радио Телевизији Републике Српске, на врло упечатљив и документован начин показао је сву трагедију и страдање канонске Православне Цркве у Украјини

После 16 година више него успешног школовања и рада на Западу и 15 година светогорског послушништва, Господ је владику Климента послао да Му служи по Америци, Канади и Аустралији.

Волио бих да сам се након сваког полусна у аутобусу, у животу, пробудио у Дечанима. Оно напорно и згрчено стање, ни јава, ни сан, као да је метафора свеколиког нашег живота изван Метохије и Косова. И онда се пробудиш гледајући сунце како излази изнад Метохије. И знаш, цијелим бићем знаш: Ту си, Христе, ту си Свети Краљу, ту си љепото неописива, ту си, у примраку најкрасотнијег од свих красотних Домова Спасових.

У данима најжешћих борби, у цркви Светог Димитрија у Солуну догодило се нешто што су многи верници описали као чудо. Појавио се, кажу, измучени ратник у византијским одорама. Када су га питали ко је и одакле долази, одговорио је: “Ја сам овдашњи. Долазим из Херцеговине — тамо се воде борбе за Православље.”

Обраћајући се верницима испред храма, митрополит Теодосије подсетио је на значај очувања вере и заједништва у тешким околностима: „Наш пут и наш циљ су јасни. Знамо коме служимо и како се молимо. Треба да чувамо веру наших предака, било нас је двоје, троје или више — где је правда и истина, ту је и Господ“.