Тада су ме упитали да ли сам сагласна да он (прим.ред.: њен муж) остане тамо заувек. Предложили су да потпишем изјаву којом дајем сагласност да постане монах. Пристала сам и потписала. И он је остао на Светој Гори, код светог Георгија Зографског и Пресвете Богородице, као монах Дамјан. Та његова и моја одлука одредила је и моју судбину.

„Данас овде, у селу Бајлову, где је деда Добри рођен, живео и упокојио се, не можемо рећи да у наше време нема људи који живе истински по Богу. Он је велики пример за све нас.“

Државни, или политички, разлог за унијаћење је да се разбије духовна самосталност и национална отпорност Срба као народа: најпре би се створила безлична унијатска нација, потом исто тако безлична аустријска нација. Као асимилација на верској бази, унијаћење је најбољи начин да се спречи културни и политички утицај Русије, од које треба одвојити све православне народе а посебно Србе.

У својој келији старац је упражњавао духовно делање, негујући покајање и радостотворну тугу. Када би отац Тихон исповедао човека, долазио је до умилења, плакао и саосећао са исповедником. Један од ученика Атонијаде⁵, који се исповедао код оца Тихона, касније, поставши свештеник, говорио је: "Ова моја ћелава глава наквашена је сузама оца Тихона".

Сећања монахиње Нектарије (Лазар) из Манастира Пасареја у Илфову обележена су чуђењем, радошћу и дивљењем према узвишеном духовном животу који је са много труда водила њена сестра, потоња светитељка.

Једанаест чланица ХМКК са посебним болом доживљавају оно што се дешава у Украјини, Молдавији, Естонији, Јерменији и другим државама, где су свештенослужитељи и обични верници изложени прогону и ограничењу слободе савести.

Оне силе које су најпре спровеле сабор у Феофанији, раскинувши везу са Мајком-Црквом, сада вуку УПЦ у ропство раскола — најпре под власт турског првојерарха, а затим у исти строј са Думенком. И то треба назвати правим именом: то није дипломатија, то је издаја Христа и Његове Цркве.