Редакција "Живот Цркве" пажњи читалаца препоручује интервју са митрополитом Немачке, Централне  и Северне Европе, Румунске православне цркве др Серафимом, у којем говори о оцу Арсенију (Боки). Митрополит др Серафим један је од највећих познавалаца румунског исихазма, а још давне 2012. године сведочио је о светости преподобног Арсенија (Боке) и очекивао његову скору канонизацију.

Из перспективе нашег времена у којем живимо данас поставља се увек питање да ли довољно и правилно видимо улогу наше Цркве у свеукупном животу нашег народа у прошлости. Да ли можемо да појмимо да нам је Црква била све: и школа, и болница, и учионица, и универзитет, и дипломатија, и атеље, једном речју начин целовитог и свеобухватног живота сваког појединца.

Свети Григорије Палама једна дивна и нова појава међу Светим Оцима Цркве и доказ да нису Свети Оци постојали само до осмог века, до светог Јована Дамаскина, већ да постоје и данас.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је служио 26. новембра 2025. године свету Литургију у цркви Светог Саве у крагујевачком насељу Аеродром. Многобројни народ Шумадије сабрао се у велелепном храму, који се налази поред Богословије Светог Јована Златоустог, да заједно са Патријархом, архијерејима, професорима и ђацима прослави 25. годишњицу од оснивања тог значајног богословског училишта Српске Цркве.

За портал "Живот Цркве" пише др Весна О. Марковић, из чијег преводилачког пера су се појавили на српском језику преводи беседа Светог Јована Златоустог као и кондака Светог Романа Мелода. Захваљујући труду и прегалаштву професорке Весне Марковић многи светоотачких текстови, по први пут, могу се читати на језику Светог владике Николаја и Светог оца Јустина.

Док обележавамо 20. годишњицу устоличења Његовог Блаженства Патријарха Теофила III, 141. поглавара древне Патријаршије, истражујемо наслеђе човека који је закорачио у вртлог изазова и из њега изашао као стуб стабилности, чувар светог наслеђа и глас мира.

Наше православно духовно учење говори о „самоосуђивању“, које се заснива на откривању сопствене улоге у преступима или грешкама, уместо окривљавања других. Ово можемо назвати и „самокритиком“, коју ретко налазимо у нашим круговима. Склони смо да кривимо и критикујемо друге, док себе сматрамо „невиним од крви овог праведника“.