Немања Девић: Филмско платно против СПЦ
Приказ Цркве и свештенства који су деловали у актуелном моменту, дакле у епохи социјализма, углавном је ишао у правцу исмевања. Иако је Црква живела крајње аскетску епизоду своје савремене историје, свештеници су приказивани као лицемери, среброљубиви чиновници не много посвећени свом позиву, лажни пророци који вуку ка старом и назадном.
Митрополит Сава (Испер): Нека твоје смирење прими моје речи, старче Јосифе
О, земаљски анђеле, ти си био највећи благослов који ми је Бог даровао по доласку у Америку. Био си моја највећа утеха у новој служби.
Мати Ана као пут вере сабран у Богдају и Враћевшници
Сама реч „богдај“, стара и тиха, а дубоко смислена, означава благослов, најлепшу жељу коју човек може упутити ближњем. У њој је сабрано искуство вере нашег народа, његова нада и спремност да добро дели са другима. Управо тај дух прожима и странице овог годишњака, у којем се преплићу наука, сећање и жива вера.
Зоран Милошевић: Од Велике идеје до велике срамоте (1. део): Грци и Словени
„Народна дипломатија” ствара утисак да је између Грка и Словена било и јесте све у реду. Међутим ова идеализована представа мора бити коригована, пре свега неслагањем Грка и Словена, у том смислу и Срба, због неискрених савезништава, односно због сасвим другачијег понашања политичке и културне елите Грчке у односу на народна осећања.
Католикос-патријарх целе Грузије Илија II о снази речи
… Свако од нас треба да буде весник радости. Ево, дајем вам благослов да говорите људима радосне ствари. Не жалосне, као што се приказују на нашој телевизији где се стално дају само негативне информације. Све то ствара тежину, стресове.
Митрополит Хризостом (Папатанасију): О радости хришћана
Не може се замислити истински хришћанин без радости у своме животу. Верујући човек не може бити стално тужан, утучен и обузет осећањима лишеним духовне ведрине. Радост треба да влада, заједно са благородношћу, духовним достојанством, унутрашњом узвишеношћу и културом душе.
Монахиња Пелагија, после четири године у пустињи са светом Јелисаветом Пасарејском: Осећала сам као да је познајем целог живота
„Другом приликом била је у шуми и желела је да служи Вечерњу, када се појавио човек са дугом брадом, сав обрастао длаком — пустињак Зинон. Мати се уплашила да није нечисти дух и почела је да изговара молитву Часном Крсту. Али јој је он рекао: Добро чиниш што се крстиш, молиш и што се бојиш искушења лукавога, али ја нисам дух, већ човек од крви и меса.“
„Пустињак се прекрстио, изговорио молитву и рекао мати: Добро дошла кући, кћери Очева!“