Скандал са митрополитом птолемаидским Пантелејмоном је задао велики ударац репутацији Александријске цркве. Чак је и оживео старе гласине о томе да и патријарх Теодор има сличне „костуре у ормару”. Што га је, под претњом уцене и разоткривања, у своје време и приморало да призна расколничку ткз. Православну цркву Украјине.

Идеологија секуларизма ни у ком смислу није супериорна са становишта такозваних демократских вредности и не може се изједначити са принципом секуларности и на њему заснованом институционалном поретку. 

У секуларизму нема ничега светог. Човек више не живи у ишчекивању и остварењу вечности — или, тачније речено, у њеном опитовању већ овде и сада, макар као тихог наговештаја.

„Љубите непријатеље своје — јер је Бог благ и према добрима и према злима." Тај образац прожима читаво Христово учење. То је позив који има за циљ да обликује наш живот тако да сам наш живот постане „живо богословље", откривење природе Божије која се пројављује у облику наших дела.

Албанци, од времена свог неприкосновеног комунистичког вође Енвера Хоџе, па и пре тога, следе императив да суштински могу имати само једну „религију“ – албанску нацију.

Браћо и сестре, живимо у свету где све мора да се плати. Међутим, усред овог света се налази Крст – знак јединственог уговора у којем је цену платио Сам Бог, а нама је понуђен дар. На нама је да га прихватимо с вером. Да дођемо на исповест и да схватимо шта се десило. Да приступимо Путиру и да постанемо свесни Чијом Крвљу смо омивени.

Народ који може да покаже предмете које су дотицале руке Светог Саве, који може да чува његов типик, његове иконе и предања кроз више од осам векова, показује да није изгубио нит свог историјског трајања.