Када смо се током одмора вратили у Америку, моја супруга је за десет центи купила половну књигу под насловом „Православна црква". Одмах сам је прочитао и доживео нешто што бих могао да упоредим са ударом грома. До тада ништа нисам знао о седам Васељенских сабора, нити о јересима које су се јављале током историје Цркве. Сада сам читао о обожењу, исихазму, Светом Григорију Палами и Преподобном Серафиму Саровском. Преда мном се отворио сасвим нови свет. Заправо, то није био нови свет, већ изворно и аутентично Предање — апостолска вера.

Никола се стално виђао и дописавао са светим владиком Николајем, који му се увек обраћао са речима "драги мој имењаче". Ја сам размишљала како је сличност велика између Николаја и Николе. Открила сам крштеницу где пише да је Никола Тесла крштен као Николај. Вероватно су му родитељи дали знаменито име јер је био нејака  беба.

Цели систем грчке сугестије сводио се на увлачење руског самодржавља у фасцинацију идејом да оно треба да постане опште православно Царство које, жртвујући властиту духовност и интересе, за први задатак има ослобођење Грка од туркократије, где би Грци онда повратили статус титуларне православне нације. Русија би у таквом сценарију требало да буде бејбиситер, зидар и жртва обновљене Византије.

Реч Цркве није анахрона, нити мрачњачка, нити нетрпељива. Она је реч истине, љубави и наде. Уосталом, није важно говорити оно што прија, него оно што доноси духовну корист.

Као што грађани Сједињених Држава са поштовањем гледају на очеве осниваче своје државе и жртве које су они поднели ради изградње снажније и боље земље, тако и ми треба да гледамо на своје „Оце осниваче“ Православља у Америци, да се угледамо на њихово сведочанство и учинимо га делом сопственог живота.

Балансирајући између психологије и хришћанства, у покушају да се те две љубе и додирују у благости, а понегде и разилазе али не неспојиво, ауторка говори о темама које су изазов за сваку личност која је икада покушала да се бави собом на нивоу духовности и личности.

Православље у Латинској Америци данас представља једно од најзанимљивијих и најперспективнијих мисионарских поља савременог православног света. Његова будућност зависиће од саборног деловања православних јурисдикција и спремности читаве Цркве да духовно и материјално подржи мисију на овом континенту. Упркос бројним изазовима, православни верници и мисионари широм Латинске Америке настављају да чувају и шире светлост Православља далеко од његових традиционалних средишта.