Имјаславије је исихастичка фаза која је паламистичко учење о енергијама, особито нетварним, довела до крајности у свом учењу о Исусовој молитви, тиме што је признало оно што је прећутно било садржано и у ранијем исихазму: да Име Божије Исус Христос - није обично. Оно поседује по себи обожујућу снагу јер је, напослетку, и Очовечење и Име Сина Божије било ”тајна скривена од векова”. Одатле је произашло схватање - које је постало стандардни багаж данашње исихастичке праксе и у знаменитим манастирима света - да је непрестани контакт са свештеним Господњим Именом неопходно и, у неку руку, нужно.

Уочи храмовне славе цркве Светог Николе у Ници надлежни владика Корсунске епархије митрополит Марко је дао свој први већи интервју после именовања на ову дужност. Говорено је о призвању, о православљу у иностранству, омладини, унутрашњој слободи, руској култури и о томе зашто у свету спољашњег успеха човек све чешће тражи тишину и смисао.

Старац Панаис из Лисе, када су га питали да ли је Јеванђеље заиста могуће живети, говорио је: „Никада нисам рекао ништа што претходно сам нисам применио.“

Ова, обимом невелика, књига у првом реду осветљава духовни лик Николе Тесле његовим сопственим речима. У том смислу, треба је читати непосредно након враћања Теслиним „Мојим изумима“, посебно у васпитним установама, које можда скривају нове изуметнике, како је Теслу назвао Лаза Костић.

Оно што је било најфасцинантније радећи на овој изложби јесте спознаја да је свих 850 година нашег постојања нераскидиво везано за њега и да нас његов лик и дело константно прате. Зато је ово изложба о Светом Сави, али уједно и изложба о нама у трајању од осам и по векова.

Поштовање светих једноставно је облик који наша љубав према њима поприма. Спољашњи изрази те љубави, као што су целивање икона или паљење свећа пред њима, не разликују се од других спољашњих израза љубави. Али свет који остане без таквих израза љубави брзо постаје свет без љубави. 

Као реалне, сталне ставропигије, Истамбул је спреман да задржи за себе само најзначајније, најбогатије и историјски најважније храмове и манастире. За обичне заједнице на овом елитном списку нема места. Оне се користе само као параван и ледоломац како би се пробила пукотина у УПЦ и људски ресурс преусмерио у Думенкову јурисдикцију.