Најзад, ту смо. Пред крвавом стеном. Пред Голготом. Подне је. Тачно време кад је дигнут на крст. Куцање чекића одјекује у душама нашим. Ту смо стајали до три сата по подне, душе наше у подножју крста Његовог; ах, нека их купа крв Његова!

Ти, свеславна сило! Ти, бескрајна премудрости Божија! Ти, Распети, Господе, дај ми снаге током овога светога дана и у овом светом часу. Дај ми поимање и мудрост на речима, и молитвама нашег Свјатјејшег Патријарха удостој језик мој да слави величанство Твоје!

Ако пажљиво читамо текст службе, уочавамо да она говори и о телесном и о духовном исцељењу, те зато ставља снажан нагласак на покајање — реч која се више пута понавља у молитвама. Због тога је Света Тајна Јелеосвећења, пре свега, чин покајања.

Данашњи дан говори нам о великој мистерији и једном од највећих кључева људског постојања. Ова мистерија и кључ, као и разлика између демона и Анђела, између слуге и непријатеља Божијег, могу се наћи у једној јединој речи – „Евхаристија“ (на грчком) или, у преводу, „захвалност“ („благодарење“).

Стога је Страсна седмица откривење нашег живота — увек и свуда. Ми увек седимо са Христом за трпезом и примамо Његово Тело и Крв. Увек смо с Њим у Гетсиманском врту, где бдимо или заспимо. Зато што смо с Њим у врту, говоримо: „Нећу Те издати целивом као Јуда.“ И сви они који су сабрани око Христа откривају и нас саме.

Данас је јасно да се ради о очајничком покушају највећих злочинаца у људској историји, спонзора "крсташких ратова", колонизације, светских ратова, обојених револуција, хибридних ратова и манипулација људском свешћу, да по сваку цену очува свој људождерски систем и бар делимично његов утицај, а да свакако себе спасу од казне.

Према изворима који пажљиво прате дешавања, суштинско питање више није да ли постоји притисак на мањине, већ „колико брзо и на који начин ће се довршити процес преобликовања сиријског друштва“.