Христос посреди нас, драги моји читаоци!

           Данас Црква празнује спомен на свете страстотерпце Бориса и Глеба — прве прослављене светитеље Руске земље, кнежеве који су радије изабрали смрт него братоубилачки рат и предали се у руке Божије. А данас смо на Литургији чули и речи апостола Павла: „А знамо да онима који љубе Бога све помаже на добро, њима који су позвани по намјери“ (Рим. 8:28).

           Ко су ти „призвани по намери Божијој“? Апостол овде не говори о некој изабраној касти људи који имају више среће од других. Свети Теофан Затворник објашњава: они који љубе Бога су верници који, примивши благодат, непоколебљиво живе по заповестима, потпуно се предавши Господу. И као одговор на такву преданост, Бог уређује њихов живот тако да се чак и оно најгорчије окреће на њихово добро. Блажени Августин додаје: код оних који су благодаћу изабрани за спасење, Сам Бог усмерава и жеље и поступке ка добру. То значи да „призвање“ није привилегија, већ живи одговор људске воље на позив Божији, одговор који се огледа у спремности да се воли и верује, чак и када околности говоре супротно.

           Како ми, који живимо данас и преживљавамо тегобе рата у Украјини, да разумемо ове речи? Апостол уопште не обећава да ће они који љубе Бога имати лакши, мирнији и безбеднији живот од осталих.

Свети Јован Златоусти директно каже: Павле не тврди да се вернима не дешава ништа непријатно — он тврди да Бог и саме невоље претвара у средство њиховог прослављења.

То није филозофија среће, већ другачији систем координата: не „успех – неуспех“, већ „нада – безнадежност“. Има ли човек, усред порушених домова, губитака и растанака, наду у смисао и спасење — ето у чему је суштинско питање апостола. А одговор је следећи: никакве спољашње околности немају моћ да одузму ту наду ономе ко не испушта руку Божију.

           Према радостима и тугама не треба се односити повлачењем оштре границе на „дар“ и „казну“, већ у оба треба видети један те исти пут духовног узрастања.

Преподобни Јефрем Сирин учи: ако је душа здрава пред Господом, онда се из свега може извући корист — и из искушења и из благостања.

Невоља је способна да очисти срце и учврсти нарав, а радост, примљена са захвалношћу, не сме да раслаби душу. Најважније је не губити унутрашњу везу са Богом ни у несрећи ни у благостању.

           Управо томе нас учи пример светих Бориса и Глеба. Сазнавши за убиство које се спрема, кнежеви су имали пуну могућност да се бране, да окупе војску и спасу свој живот по цену рата. Али они су изабрали друго: да не одговарају злом на зло, да не проливају крв ради власти, већ да се до краја препусте Промислу Божијем, чак и до смрти. Њихов подвиг није пасивност нити безвољност, већ највиши облик духовне слободе: слобода да се кроз себе не умножава зло, слобода да се воли непријатељ у тренутку када се љубав чини незамисливом.

           Савремени човек, нарочито онај који проживљава невоље рата, може се угледати на свету браћу, и то не нужно кроз буквално мучеништво, већ почевши од малог: од одлуке да на мржњу не одговара мржњом, од молитве за непријатеље чак и када се срце томе противи, од спремности да подели и последње са ближњим, као што су то чинили заточеници у логорима, којих се сећао митрополит Антоније Сурошки, дајући део свог оскудног оброка слабијима. Угледање на њих је одбијање да се ожестимо, чување способности да у другом човеку видимо лик Божији, чак и када се свет око нас руши.

_{Фото: Борос и Глеб на корабљи, Билибин (1926.), извор: wikimedia.org}

           Драги моји, речи апостола Павла нису утешна формула за лак живот, већ завет храбрости за тежак живот. Све садејствује на добро не зато што зла нема, већ зато што је Бог јачи од зла и способан је да и оно најгорчије претвори у пут спасења. Зато, по примеру светих страстотерпаца Бориса и Глеба, чувајмо љубав и верност Богу усред искушења, верујући да нас рука Оца Небеског и овде, у невољама ових дана, води ка животу, а не ка смрти.

ЛУКА (Коваленко)   
_{митрополит запорошки и мелитопољски
кандидат богословских наука}

Извор: t.me/lekarzpmluka 

Са руског превела: редакција портала "Живот Цркве"

_{Насловна фото: икона светих страстотерпаца Бориса и Глеба, фрагмент изворне: wikimedia.org}