ПОДГОРИЦА – У простору Богетића и Повије, на правцу којим хиљаде верника, ходочасника и туриста долазе до Манастира Острога, државни органи Црне Горе одобрили су изградњу соларне електране снаге 67 мегавата, која ће са пратећим постројењима и путевима захватити више од милион квадратних метара земљишта.

Пројекат који се у службеним актима представља као производни електроенергетски објекат од општег интереса у стварности значи трајну индустријализацију једног од најосетљивијих духовних, пејзажних и туристичких простора Црне Горе. И то не на основу накнадних претпоставки противника пројекта, већ према чињеницама које су сами инвеститор, пројектанти и надлежни органи унели у званичну документацију.

Министарство просторног планирања, урбанизма и државне имовине издало је 2. јула 2026. године компанији „ТМ инвест” ДОО Подгорица грађевинску дозволу за Соларну електрану „Богетићи”, са трансформаторском станицом 33/220 киловолти, прикључним разводним постројењем од 220 киловолти и прикључним далеководом истог напонског нивоа.

Решење, заведено под бројем УПИ 06-333/26-1064/10, потписао је министар Славен Радуновић. На документу су и потписи државне секретарке Марије Изгаревић Павићевић, генералног директора Бошка Тодоровића и начелнице Милице Абрамовић. Свако од њих је, у оквиру своје надлежности, учествовао у административном ланцу који је завршен издавањем дозволе.

Фирма основана 2020. године

Према регистарским подацима које је „Политика” имала на увид, „ТМ инвест” је основан 27. августа 2020. године, са седиштем у Улици Владе Ћетковића број 4. у Подгорици. Компанија је активна, њен једини власник је Жељко Савовић са уделом од 100 одсто, док је директорка Лидија Божовић, која ту функцију обавља од 7. новембра 2024. године. Исти подаци о власнику, руководству, адреси и времену оснивања објављени су и у доступном пословном профилу компаније.

Чињеница да је фирма основана пре шест година сама по себи није доказ било какве неправилности. Она, међутим, јавности намеће обавезна питања: колика је стварна вредност пројекта, ко га финансира, које банке или фондови стоје иза инвестиције, ко ће испоручити опрему, ко ће бити извођач радова и какве су гаранције остављене држави и локалној заједници у случају да пројекат не буде завршен или да инвеститор касније промени власника.

Ниједан од тих одговора не налази се у издатој грађевинској дозволи.

Милион квадрата, 17 трафостаница и десет километара путева

У грађевинској дозволи наведено је приближно 90 катастарских парцела у катастарским општинама Богетићи и Повија. Елаборат о процени утицаја на животну средину наводи да укупна површина обухвата износи приближно 1.062.007 квадратних метара, односно више од 106 хектара.

Према истом документу, сами панели би физички прекривали више од 301.000 квадратних метара. Када се томе додају трафостанице, приступни путеви и остала инфраструктура, укупно заузета површина достиже око 370.000 квадратних метара.

Планирано је 17 интерних трафостаница 35/0,8 киловолти, главна високонапонска станица која би заузела око 18.000 квадратних метара и мрежа унутрашњих путева дуга приближно десет километара. То више није постављање неколико редова панела на безначајној ледини, већ велики електроенергетски комплекс који трајно мења рељеф, намену и изглед простора.

Посебно питање отвара неслагање између докумената. У грађевинској дозволи наведено је 91.156 панела појединачне снаге 720 вати, док се у елаборату помиње чак 103.116 панела. Разлика износи 11.960 панела.

Поред тога, 91.156 панела снаге 720 вати даје приближно 65,63 мегавата номиналне снаге панела, док се пројекат води као електрана максималне прикључне снаге 67 мегавата. Разлика између једносмерне инсталисане снаге панела и дозвољене прикључне снаге може имати техничко објашњење, али јавност има право да зна која је коначна верзија пројекта, колико ће панела заиста бити постављено и на основу којих параметара је процењиван утицај на животну средину.

Не може један број панела бити предмет еколошке анализе, а други завршити у грађевинској дозволи, без јасног и јавно доступног објашњења шта је у међувремену промењено.

_{Фото: поглед са Манастира Острог (panoramio), извор: wikimedia.org, аутор: Драган Јанковић Фаза}

Елаборат признаје оно што институције покушавају да умање

Најзначајнији део документације односи се на визуелни и амбијентални утицај електране. У елаборату се најпре покушава умањити значај интервенције оценом да панели имају малу висину и неутралну боју.

Само неколико пасуса касније, међутим, аутори признају да ће електрана трајно променити постојеће визуре, да ће се техничка структура снажно разликовати од природног пејзажа и да ће бити видљива са више тачака, укључујући саобраћајницу која води ка Манастиру Острогу и околне туристичке објекте.

У документу се визуелни утицај пројекта оцењује као „средњи до висок”. Наводи се и да ће најближе домаћинство бити удаљено мање од десет метара од панела.

Тиме је суштински оборена тврдња да је реч о невидљивом или амбијентално неутралном објекту. Електрана ће бити видљива управо људима који пролазе путем ка Острогу, мештанима који живе уз локацију и гостима туристичких и угоститељских објеката чије пословање непосредно зависи од острошке светиње.

Сам елаборат бележи да се велики део становништва Богетића бави издавањем смештаја посетиоцима Манастира Острога, као и угоститељством, продајом сувенира, пољопривредом и пчеларством. У близини су ресторани и туристички објекти који живе од пута ка манастиру. Ипак, закључак о расположењу мештана изведен је на основу разговора са свега десетак представника домаћинстава, на удаљености од 30 до 200 метара од захвата, при чему аутори признају да нису успели да разговарају са свима.

То није свеобухватно изјашњавање локалне заједнице. То није референдум, није озбиљна социолошка анализа, нити доказ да су становници били потпуно обавештени о димензијама пројекта, броју панела, трафостаницама, далеководу, грађевинском саобраћају и трајној промени пејзажа.

Острог је близу када доноси приход, а далеко када му треба заштита

Највећа противречност елабората налази се у начину на који је третиран Манастир Острог.

Када се описује туристички и привредни потенцијал Богетића, у документу се истиче да се манастир налази у непосредној близини, да представља додатни подстицај развоју и да Богетићи могу бити туристички пункт на путу ка Острогу.

Када се, међутим, процењује утицај на културна добра и њихово окружење, исти документ закључује да у ближем и ширем окружењу нема културно-историјских добара на која би пројекат могао утицати.

Другим речима, Острог је довољно близу када треба објаснити туристички значај Богетића, али постаје невидљив када треба проценити утицај више од сто хектара панела, путева, трафостаница и високонапонских постројења на духовни и пејзажни амбијент светиње.

Тај приступ није само нелогичан већ показује фундаментални недостатак процене. Заштита културне баштине не завршава се на катастарској граници манастирског имања. Савремена заштита подразумева и очување културног пејзажа, приступних праваца, визуелних коридора, традиционалног амбијента и простора из којег се споменик доживљава.

Елаборат, при томе, у другом делу помиње гробље и Цркву Светог Николе у Богетићима, за коју наводи да има духовни и традиционални значај за становништво. И тај податак је у очигледној напетости са каснијим закључком да у окружењу пројекта нема културних добара вредних посебне анализе.

У непосредној близини, на око 400 метара од најјужнијег дела пројектног подручја, налази се и Парк природе „Река Зета”. То је додатни разлог због којег се овај захват није смео посматрати само кроз формално питање да ли су панели постављени унутар границе заштићеног подручја.

_{Фото: поглед на цркву светог новомученика Станка и ближе окружење, извор: wikimedia.org, аутор: Dickelbers}

Саобраћај, пожари и електронски отпад

Документација показује да ће током изградње бити повећана фреквенција тешких возила на локалним путевима који воде од магистрале преко Богетића ка Манастиру Острогу.

Елаборат упозорава на могућа кашњења, повећан ризик од саобраћајних незгода и оштећење локалне путне мреже услед кретања камиона и грађевинске механизације. То је посебно важно у данима великих црквених празника, када се ка Острогу крећу хиљаде људи, често пешке.

У документу се наводи и ризик од пожара због суве траве, жбуња и другог лако запаљивог материјала, као и могућност изливања горива и трансформаторског уља у случају акцидента.

Још је упечатљивије признање да Црна Гора тренутно нема одговарајуће решење за одлагање и рециклажу великог броја соларних панела након истека њиховог века, процењеног на 20 до 30 година. Сам елаборат упозорава да би тај проблем могао додатно угрозити животну средину.

Истовремено, постројење је предвиђено као готово потпуно аутоматизовано, без сталног присуства већег броја запослених. То значи да локална заједница, након завршетка изградње, не може очекивати значајан број трајних радних места који би могао бити представљен као компензација за промену простора и губитак дела туристичког амбијента.

Приватни пројекат са повластицама објекта од општег интереса

Због снаге веће од пет мегавата и прикључења на високонапонску преносну мрежу, електрана је проглашена објектом од општег интереса.

Тај статус је омогућио да грађевинску дозволу изда државно министарство и да инвеститор буде ослобођен накнаде за грађење. Тако приватни производни пројекат добија повластице које закон везује за јавни интерес, док се питања добити, власништва, продаје електричне енергије и будућег преноса удела у компанији задржавају у приватној сфери.

Скупштина општине Никшић је 21. и 22. априла 2026. године дала сагласност „ТМ инвесту” за заснивање стварне службености на парцелама којима располаже Општина. Одлука је оверена код нотарке Андријане Вукчевић, док је Дирекција за имовину Општине Никшић донела акт који се односи и на накнаду за службеност.

Колики је износ те накнаде, на колико година је службеност успостављена, које су површине обухваћене и да ли је цена утврђена на основу независне тржишне процене, не види се из грађевинске дозволе.

У решењу се само за парцелу 1822/2 КО Богетићи изричито наводи да је у власништву „ТМ инвеста” у обиму 1/1. За преостале парцеле орган се позива на катастарске листове, права службености и другу документацију, али јавност из саме дозволе не може да види комплетну структуру власништва, терета и права коришћења.

Цео ланац одобрења мора да одговори

Поред министра Радуновића и службеника Министарства, у ланцу који је омогућио пројекат налазе се Агенција за заштиту животне средине, Црногорски електропреносни систем, Управа за саобраћај, Управа за воде, Директорат за заштиту и спасавање МУП-а, Секретаријат за комуналне послове и саобраћај Општине Никшић, општинска Дирекција за имовину и Скупштина општине Никшић.

Главни пројекат потписао је водећи пројектант Владимир Ивановић, дипломирани инжењер електротехнике, док је као пројектантска кућа у решењу наведена „Lee Consult S.E.” ДОО Нови Сад, део страног друштва у Подгорици.

Ревизију је водио Дејан Војиновић, дипломирани инжењер електротехнике, у име компаније „V&V Пројекат Подгорица”. Извештај о позитивној ревизији електронски је потписан 26. маја 2026, а захтев за грађевинску дозволу поднет је већ наредног дана.

Степен правне одговорности сваког од учесника није исти и мора се утврђивати према конкретним надлежностима. Али нико ко је потписао, одобрио, ревидирао или дао сагласност не може бити изузет од питања да ли је уопште озбиљно размотрен утицај пројекта на амбијент Острога.

Није довољно рећи да су формални услови испуњени. Законитост једног потписа не значи аутоматски да је одлука разумна, одговорна и у складу са дугорочним јавним интересом.

Митрополија и питање благослова

Посебну тежину има улога Митрополије црногорско-приморске, под чијом се духовном јурисдикцијом налази Манастир Острог. Острог је и на званичном сајту Митрополије наведен међу њеним мушким манастирима, а митрополит Јоаникије у њему служи и врши архипастирску дужност.

Према информацијама којима располаже редакција „Политике”, пројекат је добио и благослов Митрополије црногорско-приморске. Писани акт или јавно саопштење о том благослову не налази се, међутим, у документацији коју је редакција имала на увид.

Према истим сазнањима, више особа упозорило је Његово високопреосвештенство митрополита Јоаникија на последице изградње тако великог електроенергетског комплекса у амбијенту који се природно, духовно, туристички и економски ослања на Острог. Митрополит је, како је редакцији пренето, свој став образложио тиме да не жели да се меша у послове државе и да верује да држава зна шта ради.

Управо такав одговор, уколико је верно пренет, не може затворити питање одговорности Цркве. Овде није реч о мешању у избор пореске стопе, трасу градског колектора или кадровску политику једног министарства. Реч је о очувању амбијента једне од највећих светиња Српске православне цркве.

Црква не може бити надлежна само онда када се светињи прилаже, када се око ње окупља народ и када се говори о њеном духовном значају, а ненадлежна када се њен пејзаж и приступни простор претварају у индустријску енергетску зону.

Митрополија зато дугује јавности јасан одговор: да ли је благослов заиста дат, ко га је тражио, на основу које документације, да ли је консултовано братство Манастира Острога и да ли је неко унутар Цркве независно проучио визуелне, еколошке, саобраћајне и духовне последице пројекта.

После Ловћена, питање Острога

После рушења Његошеве капеле на Ловћену, за велики део народа у Црној Гори Острог је остао најснажнији видљиви симбол њеног православног и српског духовног идентитета.

Ловћен је оскрнављен политичком и идеолошком интервенцијом. Острог сада може бити оскрнављен под заставом енергетске транзиције, административних сагласности и приватне инвестиције.

Нико разуман није против обновљивих извора енергије. Али соларна електрана није вредност сама по себи, независно од места на којем се гради. Ниједна држава која поштује сопствено наслеђе не поставља индустријске комплексе тамо где ће они трајно изменити прилаз, визуру и доживљај њене најзначајније светиње само зато што је инвеститор успео да сакупи потребне потписе.

Документација за „Богетиће” не отклања сумње. Она их умножава. У њој се разликују бројеви панела, признаје се средњи до висок визуелни утицај, потврђује видљивост са пута ка Острогу, бележи близина кућа и туристичких објеката, најављује десет километара интерних путева и истовремено тврди да културна добра неће бити угрожена.

Ово је питање односа државе Црне Горе, локалне власти, инвеститора, стручних служби и саме Митрополије према Острогу. Потписи су стављени. Печати су ударени. Али јавна, морална и историјска одговорност тек почиње.

Владимир Вуковић

Извор: politika.rs

Насловна фото: Манастир Острог (panoramio), извор: wikimedia.org, аутор: Драган Јанковић Фаза