На отварању Прве међународне научне конференције „Албанија у византијском периоду“, одржане у Тирани 5–6. децембра 2025. године, Архиепископ Јован Албански одржао је поздравно обраћање у којем је истакао историјски и културни значај овог догађаја.

Обраћајући се научницима, академицима и међународним гостима, Архиепископ је на почетку изразио дубоку захвалност за ову иницијативу:
„Са дубоком духовном радошћу поздрављам овај значајан научни подухват, који су организовали Академија наука Албаније, Аутокефална Православна Црква Албаније, Универзитет у Тирани, Национални архиви и Албанско удружење за византијске студије.“

Он је нагласио да конференција представља важну прекретницу:
„Ова Прва међународна научна конференција означава значајан корак у проучавању нашег заједничког наслеђа.“

Говорећи о теми „Албанија у византијском периоду“, Архиепископ Јован је указао на њену посебну важност:
„Изабрана тема је од изузетног значаја, јер ће излагања на овој конференцији понудити драгоцен извор сазнања о историји и култури наше земље у једном историјском периоду који још увек није довољно познат.“

Он је истакао да пажљиво проучавање и промоција византијског наслеђа Албаније доприносе јачању националног идентитета и историјског памћења:

„Промовисање нашег богатог наслеђа помаже и очувању нашег идентитета, сведочанству о присуству цивилизациУ свом обраћању Архиепископ је указао на дубљи смисао византијског наслеђа за Албанију и шири регион:

„Византија није била само политичка империја – она је представљала читаву цивилизацију која је обликовала духовни, културни и уметнички идентитет балканских народа.“

Он је нагласио да је ово наслеђе имало пресудан утицај на формирање албанског друштва:
„Ово вишевековно наслеђе оставило је неизбрисив траг у психо-културном обликовању нашег народа. Без разумевања психолошког и културног стања једног народа, постаје тешко у потпуности схватити његове историјске догађаје.“

Архиепископ је подсетио да преци данашњих Албанаца нису били пасивни примаоци византијске културе:
„Наши преци нису били само пасивни примаоци, већ и активни ствараоци. Довољно је споменути Јована Кукузеља, сина Драча, који је постао велики реформатор византијске црквене музике и на понос читаве Цркве.“

Осврћући се на улогу Цркве кроз историју, Архиепископ Јован је истакао:
„Црква на албанским просторима историјски је била мост између Истока и Запада, између прошлости и садашњости, као и између вере и културе.“је и културе на овим просторима, као и нашој историјској меморији.“

Он је истакао духовни континуитет сачуван у рукописима, фрескама и монашком животу:
„Наши древни кодекси, наше византијске фреске, наши хиљадугодишњи манастири — све то сведочи о непрекинутом духовном континуитету који превазилази политичке промене.“

Архиепископ је дао и преглед рада Цркве након завршетка комунистичког периода:

„Данас, после деценија изолације и прогона, Аутокефална Православна Црква Албаније наставља ову историјску мисију. Обновљено је више од 150 храмова и манастира, оживљава се византијска музичка традиција, а млађе генерације поново откривају духовна блага својих предака.“

Као један од примера навео је и чувени црквени хор:
„Наш хор ‘Свети Јован Кукузељ’ представља симбол ове живе повезаности са предањем.“

Архиепископ Јован је нагласио природну повезаност научног истраживања и Цркве:
„Сарадња између науке и Цркве није новина — још од времена Светих Отаца вера и разум корачају заједно.“

Он је потврдио спремност Цркве да подржи академска истраживања:
„Наша Црква остаје отворена и спремна да, кроз своје архиве, рукописе и стручно знање, допринесе проучавању овог кључног историјског периода.“

Своје обраћање Архиепископ је закључио изразом наде у дугорочни значај конференције:
„Надамо се да ће зборник радова ове конференције бацити ново светло на нашу заједничку историју и послужити као надахнуће будућим генерацијама.“

Извор, фото: orthodoxtimes.com

Превод са енглеског редакција портала "Живот Цркве"