Пише: Тасос Кокинидис

После вишегодишњих радова на обнови и очувању, Палата деспота у оквиру легендарног средњовековног града-тврђаве Мистре поново је у потпуности отворила своје капије свету.

Овај обимни пројекат заснован је на савременом и свеобухватном приступу очувању културног наслеђа, који спаја инфраструктуру прилагођену климатским изазовима и универзалну приступачност са савременим музејским поставкама које оживљавају позни период Византијског царства.

Шта су Мистра и Палата деспота?

Смештена на падинама планине Тајгет на Пелопонезу, Мистра је локалитет под заштитом Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) и једно од најзначајнијих културних блага средњовековног света. Основана средином XIII века, развила се од франачке тврђаве у блиставу престоницу Морејске деспотовине — моћне полуаутономне кнежевине којом су управљали синови или браћа византијских царева.

Током свог златног доба у XIV и XV веку, Мистра је била живо средиште уметности, политике и философије, представљајући последњу велику културну престоницу византијског света пред његов пад.

На самом, како дословном тако и символичком врху овог средњовековног града уздиже се Палата деспота — једини сачувани византијски дворски комплекс у Грчкој. Ова величанствена палата представља својеврсну архитектонску хронику власти, носећи трагове и франачких освајача и великих византијских царских династија — Кантакузина и Палеолога.

Са својим административним просторијама, царским крилима и монументалном престоном двораном високих сводова, комплекс пружа јединствен увид у хијерархију, дворски церемонијал и свакодневни живот позновизантијске аристократије.

На свечаном отварању, грчка министарка културе Лина Мендони истакла је дубоки историјски и духовни значај враћања овог локалитета светској јавности:

„Данас је велики дан за Лаконију и Пелопонез. Не прослављамо само још један пројекат обнове, већ друштву враћамо светилиште националног историјског памћења и идентитета — културно добро универзалне вредности и непролазну колевку цивилизације. Ова иницијатива поново укључује један од најдрагоценијих бисера византијског наслеђа у савремену културну и туристичку мапу Грчке и Европе.“

У унутрашњости палате сада су постављене сталне и привремене изложбе осмишљене тако да посетиоцима омогуће дубоко и доживљајно путовање кроз време.

„Царске повести“ (стална изложба)

Изложба представља складно повезивање материјалних експоната и савремених дигиталних приказа, кроз које се прати историја царских породица које су владале Мистром, њен политички успон, као и улога коју је овај град имао као последње уточиште византијске мисли и богословља.

„У сарајима принцезе“ (привремена изложба)

Ова поставка истражује трајну привлачност Мистре и начин на који је овај средњовековни град вековима надахњивао европске писце, уметнике и интелектуалце, од XV па све до почетка XX века.

„Одјеци славног руха“ (привремена изложба)

Постављена у величанственој Престоној дворани, ова јединствена изложба посвећена је одевању као живом језику власти и друштвеног статуса.

На изложби су представљени ручно израђени историјски костими двора династије Палеолога. Ове раскошне одежде реконструисане су на основу сачуване византијске иконографије и фресака, а израдило их је монашко сестринство манастира Пантанаса у Мистри, уз стручну помоћ костимографског одељења Грчке националне опере.

Извор, фото: greekreporter.com

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"