Васкршња посланица васељенског патријарха Вартоломеја

16-04-2026 09:13:54

4 минута

† В А Р Т О Л О М Е Ј

МИЛОШЋУ БОЖИЈОМ

АРХИЕПИСКОП КОНСТАНТИНОПОЉА – НОВОГ РИМА

И ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХ

СВОЈ ПУНОТИ ЦРКВЕ:

БЛАГОДАТ, МИР И МИЛОСТ ОД ХРИСТА, У СЛАВИ ВАСКРСЛОГ

Најчаснија браћо архијереји и благословена чеда у Господу,

Стигавши постом, молитвом и свештеним сабрањем до светлог и свепразничног дана Свете Пасхе, песмама прослављамо спасоносно Васкрсење Господа и Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа, које означава јавну победу живота над смрћу, обнавља сву творевину и отвара човечанству пут обожења по благодати. Црква Христова чува пасхално искуство у свом богослужбеном животу, у подвизима Светих и Мученика вере, у есхатолошком надахнућу монаштва, у проповеди Јеванђеља „до краја земље“, у богословљу и црквеној уметности, у добром сведочењу верних у свету, у култури љубави и солидарности, као и у непоколебивој извесности да зло нема последњу реч у историји.

Господње Васкрсење живи се као слобода дарована Христом, која надахњује, храни и укрепљује стваралачке силе људске личности и добру борбу за „све што је истинито, што је честито, што је праведно, што је чисто, што је љубазно, што је на добру гласу“[1], подсећајући нас уједно да је пут ка Васкрсењу нераздвојно повезан са Крстом. Радост Крста и Васкрсења сачувала је народ Божији од поистовећивања са духом овога света, али га је уједно заштитила и од бесплодне затворености и духовности лишене животворне динамике и наде. Живот верних у распетом и васкрслом Христу „ради нас људи“ и данас побија сва искривљена тумачења хришћанског етоса као „морала слабих“, који се наводно огледа у смирењу, праштању, жртвеној љубави, аскези, у Господњој речи „а ја вам кажем: не противите се злу“[2] и другим начелима и ставовима који припадају самој сржи нашег идентитета. Ништа није даље од истине него такво разумевање хришћанског етоса — жртвене љубави која „не тражи своје“, љубави која је испреплетена са храброшћу, смелошћу и егзистенцијалном аутентичношћу. Пасха је химна тој слободи, вери „која кроз љубав дела“[3], која није наше достигнуће, већ благодат и дар одозго, и која се живи у светим Тајнама Цркве и у „тајни“ служења ближњему. Заиста, „љубав према Богу ни на који начин не трпи мржњу према ближњем“[4].

Црква Христова — „со земљи“, „светлост свету“, град „који на гори стоји“, светиљка постављена „на свећњак“[5] — делатно сведочи у свету, пред знацима времена, о благодати која је дошла и „о нади која је у нама“[6]. Порука Крста и Васкрсења и данас одјекује као Јеванђеље мира, помирења и правде. Рат, мржња и неправда стоје насупрот основним хришћанским начелима, за чије остварење и утврђење народ Божији свакодневно моли и труди се. У светлости Васкрсења, молимо Господа за жртве ратног насиља, за сирочад, за мајке које оплакују своју децу и за све који у телу и души носе последице људске суровости и безосећајности. „Христос васкрсе“ јесте порицање и осуда насиља и страха, али и позив на живот у миру. Рат доноси плач и смрт, а Васкрсење побеђује смрт и дарује нетрулежност.

Пред свакодневним призорима ратне суровости, Црква уздиже свој глас и проповеда светост људске личности — сваког конкретног човека било где на земљи — и дужност безусловног поштовања тог достојанства; и позива нас да „спознамо своје достојанство, поштујемо Прволик, препознамо силу тајне и разумемо ради кога је Христос умро“[7]. Васкрсење Господње јесте обнова човека у његовом предвечном призвању. Као „почетак другог вечног живота“, оно исцељује отуђујуће односе и установљује мир „који превазилази сваки ум“[8] — мир који обухвата и помирење и успостављање мира у свету.
Богом надахнут, Свети и Велики Сабор Православне Цркве — чију десету годишњицу сазивања ове године обележавамо — нагласио је дужност Цркве „да подстиче све што истински служи делу мира (Рим. 14,19) и отвара пут правди, братству, истинској слободи и узајамној љубави међу свим чедима једнога небеског Оца, као и међу свим народима који чине једну људску породицу“[9].

Света Пасха обухвата целокупно наше духовно наслеђе, саму срж наше побожности. Васкрсење Господње јесте и наше сопствено васкрсење већ у садашњем веку, али уједно и предзнак и предокушај „општег васкрсења свих људи“ и обнове све твари. Обасјани свесветлим зрацима лица Васкрслога Христа и прослављајући псалмима, химнама и духовним песмама Његово пресвето Име — Кнеза мира, који је са нама „у све дане до свршетка века“[10] — желимо вам благословено Васкрсење, пасхалне дане испуњене божанским даровима и сваки дан вашег живота, уз радосни свеопшти поздрав: „Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!“

Фанар, Света Пасха 2026.

† Вартоломеј Константинопољски

усрдни молитвеник за све вас

Васкрслом Господу