Христос васкрсе, драги моји читаоци!

           У данашњем* Јеванђењу чујемо речи: „И Jа им дајем живот вечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке Mоје“ (Јн. 10: 28), које представљају највиши степен утехе за људску душу. Господ говори о Својим овцама – о оним људима који су чули Његов позив и кренули за Њим. Он им не обећава само привремено благостање, него вечни живот.

           Блажени Августин Ипонијски нас подсећа на то да је овај живот „добра ливада“, на којој се „не суши никаква трава, све се зелени и цвета“. То је оно стање блаженства према којем тежи свако срце уморно од „угњетавања садашњег живота“. Међутим, најважнији стражар овог блаженства је обећање Господа: „нико их неће отети из руке Моје“.

           Кад Христос говори о Својој руци Он нема у виду део тела. Како нас уче светитељи Јован Златоусти и Кирило Александријски, рука је символ свемогуће власти и непобедиве силе. Не само то, Господ истиче Своје јединство с Оцем: „Отац Мој који Ми их је дао већи је од свију: и нико их не можe отeти из руке Оца Мојега“ (Јн. 10: 29).

Светитељ Јован Златоусти објашњава: Спаситељ говори тако да бисмо схватили да су Његова рука и Очева рука једна иста рука. У васељени нема силе – ни међу људима, ни међу палим анђелима, која би могла бити већа од моћи Творца и која би могла насилно да отме човека од Његовог старања. 

           Светитељ Кирило Александријски отворено каже: „Ђаво не може да ‘отме’ вернике.“ Никаква спољашња туга, никакве „десетине хиљада непријатеља“ које помиње свети Теодор Мопсуестијски, нису у стању да нас одвоје од Бога. Непријатељ може да напада, свет може да искушава, али су немоћни пред печатом Божје својине на нашој души. Међутим, овде се крије важна истина на коју нас Ориген упозорава: „Није написано да ако нико не отме, нико неће ни отпасти.“

Како се може „отпасти“ из руку Божјих? У томе се крије тајна наше људске слободе. Рука Божја није тамница, она је уточиште. Бог нас не држи насилно. Не можемо бити отети споља, али можемо отпасти по сопственој вољи.

           Како се то дешава? Због немара. Ориген истиче: из руку Господа испадамо због сопствене лењости и недостатка пажње према свом духовном животу. Због тога што одбијамо да идемо за Пастиром. Блажени Теофилакт Охридски наводи страшан пример Јуде. Да ли је он био у рукама Божјим? Да, био је изабрани апостол. Међутим, „отпао је управо по свом избору“. Ако овца сама одлучи да оде из стада она добровољно напушта простор заштите. Због покварене воље. Светитељ Филарет (Гумиљевски) запажа да Јудејци нису слушали Христа, зато што су њихова срца била обузета „земаљским комфором“ и лукавством. Кад човек свесно бира грех и кад је упоран у њему, сам раздваја дланове који га држе.

Како се задржати у рукама Господа? Задржати се значи испољавати ревност.

Блажени Теофилакт каже да се обећање да „никад неће изгинути“ односи на истинске следбенике. То није статично осигурање које је издато једном и заувек, већ је жива веза. Треба слушати Његов глас. У вреви света треба издвајати време за тишину и молитву и за Свето Писмо. Не треба стајати у месту, зато што је вера пут. Идење за Христом у делима милосрђа и покајања је најбољи начин да се човек не оклизне у провалију. Треба учествовати у тајнама. Свети Кирило Александријски подсећа да Вечни Живот у нас се утква кроз Евхаристију – причешћивање Господњим Телом и Крвљу. То су оне „везе“ које нас физички и духовно повезују с Богом. 

           Драги моји! Налазимо се на најсигурнијем месту у васељени – у десници Сведржитеља. Не заборавимо: ни вук, ни разбојник, ни сам сатана не могу да нас лише спасења док сами не одлучимо да се окренемо од ње. Чувајмо то као драгоценост негујући у себи кротост Христових оваца како бисмо прошавши кроз капију земаљског пута стекли вечно зелену ливаду коју нам је обећао верни Пастир.

Ваистину васкрсе Христос!

Митрополит запорошки и мелитопољски Лука

_{*) Беседа је од 16. маја 2026 године, извор: t.me/lekarzpmluka}

_{Насловна фото: митрополит запорожки Лука проповеда у Почајевској лаври, извор: hramzp.ua}

За портал "Живот Цркве" са руског превела: Марина Тодић