Претходна година у обнови манастира Хиландар протекла је у знаку завршетка радова на конацима Дохија и Игуменарија, последња два објекта изгорела у катастрофалном пожару у ноћи између 3. и 4. марта 2004, које неимари враћају у првобитно стање. Такође, 2025. годину обележила је израда пројекта за изградњу капиталног објекта – нове манастирске ризнице, а у самој завршници започели су и припремни радови.

Директор Задужбине Светог манастира Хиландара у Београду Миливој Ранђић каже за „Политику” да непроцењива збирка хиландарског покретног наслеђа, вероватно најрепрезентативнији фонд националног блага српског народа, као и једна од његових највећих колекција, није смештена у условима који јој обезбеђују сигурност и очување. Иако се тиме завршава двадесетједногодишњи циклус реконструкције стихијом разореног манастирског комплекса, подухвата који је, заједно са монашким братством, изнела Задужбина Светог манастира Хиландара из Београда – посао не престаје.

„Постојећи објекат, зграда проф. Ненадовића, подигнут пре око 60 година, данас више не испуњава потребне услове, нити музејске и конзерваторске стандарде, посебно када је реч о највреднијим и најосетљивијим предметима који захтевају стабилност температуре и влаге”, објашњава Ранђић.

Међу предмете који су, чак и за мерила најбољих светских збирки, јединствени примерци духовне уметности спадају мозаичка икона Богородице из 12. века, иначе лична светиња преподобног Симеона Немање, престоне иконе Богородице Одигитрије и Христа Пантократора (13. век), олтарске завесе монахиње Јефимије (крај 14. века) и цара Ивана Грозног (средина 16. века) сачињене златовезом и сребровезом на свиленом атласу. Ту су и многобројне средњовековне повеље на пергаменту или првим папирима, са златним владарским, или, као у случају Карејског типика, са аутографом и воштаним печатом Светог Саве.

„Државна Комисија за Хиландар давно је прихватила иницијативу и апеле који долазе од водећих српских стручњака, за потпуну реконструкцију постојеће ризнице, и доградњу њеног новог крила. Да не би нарушио историјску визуру комплекса, овај анекс ће се налазити ван манастирских зидина и под земљом, украј пирга Светог Саве”, каже Ранђић.

Припрема градилишта за ново крило ризнице, уз техничке активности, донела је и необичан и осетљив задатак пресађивања неколико столетних маслина. Управо у ове дане, када пада годишњица великог пожара, тај подухват ће пажљиво извести радници Техничке службе за обнову Хиландара из манастирске задужбине. Помоћи ће им грчки стручњаци који са специјализованом опремом долазе због почетка радова на подземном крилу ризнице.

„Пресађивање маслина оставља симболички утисак. Као да осликава дводеценијски посао обнове Хиландара. Дали смо све од себе да старо настави да живи. Сада подижемо ново, да чува старину, али и да ствара нешто што ће једном постати део наслеђа”, размишља Ранђић.

Аутор пројекта реконструкције и доградње манастирске ризнице је архитекта конзерватор Драгомир Кривокућа. Он је један од двојице архитеката запослених у задужбини који већ две деценије раде на обнови Хиландара и који су највише времена провели управо међу манастирским зидинама. Дозидано крило предвиђа посебан музејски депо и галерију сталне изложбене поставке. Изложбена поставка биће представљена у троструко већем простору, а толико је повећана и површина депоа.

„Завршетак овог подухвата обезбедиће строго контролисане микроклиматске услове, као и одличне услове за конзервацију, истраживање и дигитализацију”, објашњава Ранђић. Додаје да ће постојећа ризница бити реконструисана и адаптирана у конзерваторске радионице, простор за тријажу предмета и карантин, као и просторе за дигитализацију и снимање. Резервисан је и простор за истраживање, администрацију збирке и радну библиотеку.

Истичући значај завршетка грађевинских радова на обнови изгорелих конака, Ранђић је напоменуо да је хиландарско братство, први пут од катастрофе 2004. године, прошлогодишњу храмовну славу, Ваведење Пресвете Богородице, обележило са новообновљеним конацима. У прошлој години међу најзахтевније радове Ранђић убраја ојачање темеља југозападног дела бедемског зида, чијим је слегањем настала пукотина у димњаку у зиду конака Игуменарија, кроз коју је ватрена стихија 2004. године захватила дрвену кровну конструкцију и ширила се даље.

У циљу превенције, еколошког приступа као и финансијске уштеде, уместо индивидуалних ложишта, која су проузроковала пожар, у целом манастиру је инсталирано централно грејање. Изван зидина изграђена је „зелена” котларница којој је главни извор енергије дрвена сечка обезбеђена из манастирске шуме.

„У последњих годину и по дана радови се одвијају у веома изазовним условима, јер је Свету Гору и околно подручје погодило више од хиљаду земљотреса различитог интензитета. Најјачи удар, јуна 2025, био је око 5,3 степена по Рихтеровој скали”, каже Ранђић.

Потреси су, каже, били својеврстан „стрес тест” који је потврдио квалитет двадесетогодишњих радова. Штету су претрпели поједини димњаци који су, са увођењем централног грејања у целом манастиру, изгубили функцију.

„Међутим, многобројне мање објекте ван манастирских зидина, сведоке прохујалих векова, сваки потрес је додатно оштетио. У наредном периоду и њима ће се посветити дужна пажња”, истиче Ранђић.

Говорећи о свакодневном животу он указује да, у сваком тренутку, под сводовима манастира борави и до две стотине људи – поред шездесетак чланова братства, те више од 60 радника на обнови и имању, број поклоника и гостију буде готово исто толики.

„Хиландар је право насеље, смештено на потпуно изолованом подручју, за које је неопходно обезбедити храну, воду, струју, грејање, канализацију, збринути отпад и, на крају, здравствену заштиту”, наглашава Ранђић.

Да би биле задовољене ове потребе, у претходном периоду изграђена је хибридна соларна електрана са батеријском и дизел-агрегатском станицом и нова канализациона мрежа са базеном за отпадну воду.

Стална подршка Србије и Српске

Србија, која је од катастрофалног пожара 2004. године сигурна и стална подршка манастиру на зацељивању рана, од 2021. има и посебан Закон о очувању хиландарског наслеђа. За ову годину у републичком буџету за потребе реализације планова на обнови, изградњи, заштити и представљању наслеђа планирано је 138 милиона динара. За две деценије, од 2004. до 2025. године, Србија је за обнову Хиландара издвојила скоро 2,2 милијарде динара. Република Српска такође се укључила у очување манастира Хиландар. Њено учешће усмерено је на обнову и ревитализацију Пирга краља Милутина и Цркве Светог Харалампија са конацима, која се урушила у земљотресу 1932. године.

Мел Гибсон импресиониран Милошем Обилићем

Свету Гору, као и манастир Хиландар, кроз векове често су посећивали и крунисане главе, државници, политичари, познати спортисти, уметници, глумци… Благослов за посету од манастирског братства затражили су и цар Душан 1347. године, краљ Александар Обреновић 1896. године, краљ Петар Карађорђевић 1910. године, као и председници СР Југославије и Србије Слободан Милошевић, Војислав Коштуница, Томислав Николић и Александар Вучић. Прошле године, о Видовдану, одјекнула је вест да у Хиландару борави прослављени глумац, режисер и продуцент Мел Гибсон. Он је присуствовао богослужењима, био за манастирским трпезама и разговарао са монасима. Игуман Методије га је упознао и са смислом Видовдана, косовског завета и жртве коју је српски народ принео у борби за слободу и одбрану хришћанства. Гибсон је пожелео да се слика уз фреску Милоша Обилића, који га је подсетио на његовог најпознатијег јунака, шкотског витеза и борца за слободу Вилијама Воласа.

Извор, фото: Политика