Док се Цетиње годинама суочава са суновратом какав не памти – од бујања организованог криминала, преко нерјешених убистава и обрачуна на улицама, до масовног исељавања младих – поједине самопроглашене „грађанске групе“ и даље упорно воде своје идеолошке ратове против Српске православне цркве, покушавајући да прикрију стварне проблеме сопственог града.

Под изговором „одбране државе“ и „заштите културне баштине“, најновије саопштење са Цетиња не представља ништа друго до наставак хајке на свештенство и вјернике СПЦ, уз добро познату реторику страха, подјела и мржње. Овога пута, проблем је – замислите – волонтерски рад у Државном архиву и Националној библиотеци.

Умјесто да јавности објасне зашто је Цетиње постало синоним за криминалне кланове, зашто институције ћуте док град тоне у безвлашће и зашто млади немају ни посао ни перспективу, ови активисти поново ударају по Цркви, свештенству и „поповима“, како их с презиром називају.

Умјесто одговора, добијамо патетичне пароле о „хиљадугодишњој држави“ и „одбрани будућности“, док се садашњост систематски уништава. Архиви и библиотеке служе као алиби за наставак старе политике искључивости и нетрпељивости, а Црква као дежурни кривац за све што не функционише.

Ако неко нешто заиста брани – онда брани сопствене позиције, идеолошке митове и право да се не говори о стварним проблемима. Цетиње не тоне због свештеника, нити због волонтера. Тоне због криминала, институционалне немоћи и годинама његоване мржње према свему што не стаје у уску матрицу лажног „грађанства“.

Док год је свештенство већи проблем од криминала – биће јасно ко овдје шта крије.

Извор, фото: Ин4С