Институт за ментално здравље у Београду се придружио пројекту “Молитва као лек”

25-03-2026 14:15:18
2 минута

У оквиру пројекта „Молитва као лек“, Мисионарске делатности при Храму Светог Саве, благословено присуство Светог Нектарија даровано је и Институту за ментално здравље, где су његове свете мошти унели протојереј-ставрофор Димитрије Касапис, отац ђакон Никола Рашковић и Ивана Јелић.

У овој установи, где се свакодневно води тиха и храбра борба за исцељење душе, дочек је био свечан, срдачан и испуњен дубоким поштовањем. Проф. др Чедо Миљевић, заменик директора, заједно са бројним лекарима, медицинским и осталим особљем, али и, на нашу велику радост, готово свим пацијентима, дочекао је светињу отвореног срца.

После топлих речи добродошлице које је упутио проф. др Миљевић, узнеле су се молитве Светом Нектарију, тихе и снажне, као шапат наде. Потом је отац Димитрије својом утешном и поучном беседом подсетио да је молитва лек који додирује оно најдубље у човеку.

У дугим, стрпљивим редовима, са вером и надом, сви који су желели, а то су били готово сви присутни у Институту, приступали су да целивају свете мошти и приме благослов. У тим тренуцима, лица су говорила више од речи, а срца су била испуњена миром, утехом и тихом радошћу.

Посебну радост донело је и присуство истакнутих и уважених лекара: председнице Управног одбора ове установе – академика проф. др Душице Лечић Тошевски, проф. др Оливере Вуковић, др Јелене Поповић из Клиничког центра Србије, као и многих других, чије је присуство сведочило о сусрету науке и вере – на добробит човека.

По речима проф. др Миљевића, ово је велики тренутак за српску психијатрију – тренутак спајања вере и медицине, тренутак када су се струка и духовност сусреле у заједничкој жељи за исцељењем. Нагласио је да можемо да се угледамо на нашу православну браћу Грке где је Светитељ Божији Порфирије Кавсокаливит био редовни члан велике атинске болнице. “Овим се, као лекари, обраћамо духовним потребама пацијената и нас самих, а духовно је данас признато као саставни део личности”.

Заиста, одлазили смо са осећајем да смо сви заједно дотакли нешто више – нешто што се не може измерити, али се дубоко осећа.

 

 

 

Извор, фото: Храм Светог Саве