Епархија западно-америчка СПЦ је прославила свој епархијски дан
Како извештава Епархија западно-америчка, 11. октобра у суботу поподне, у навечерје славе* саборног храма светог Стефана Првовенчаног у Алхамбри (Лос Анђелос) започето је окупљање свештеника и лаика из целе епархије. Дочели су их домаћин владика Максим и посебан гост – митрополит новограчанички-средњезападноамерички Лонгин. Док се народ крепио у црквеној сали у библиотеци је одржан састанак епархијског савета.
Са вечерњом службом је званично започета прослава. После ње присутни су могли да вечерају и подруже се. Прота Никола Чеко их је поздравио у име парохије и уједно најавио најновије издање издавачке куће Себастијан прес „Никеја 325: Сабор за историју и вечност – Саборност од Никеје до модерне Цркве“, коју је владика Максим написао поводом овогодишње пролаве 1.700 годишњице Првог васељенског сабора. Владике су били на располагању за сва питања што је крунисано општом дискусијом. Попадија Биљана Бојовић је у прекиду дискусије извела песму „Суза Косова“ и „Агни Партене“.
"Други дан је почео јутрењем и Божанском Архијерејском Литургијом. Током литургије Његово Преосвештенство је рукопроизвео у чин чтеца: Дејана Радовановића, Кенана Биорнстада и Исака Патерсона. Поред тога, ипођакон Брендон Пол Џонс је рукоположен у чин ђакона. Додатни благослов је било крштење Димитрија, који је крштен током ове најсветије службе. Или, како је Митрополит Лонгин рекао у својој беседи "нема другог места на овој земљи где човек може бити близу Бога, сусрести Бога, додирнути и окусити Бога, као на Божанској Литургији". Његово Преосвештенство је наставио: „Потребна нам је јака вера, да познајемо своју веру и да живимо по њој. Али ако се ставимо на испит, многи од нас би могли открити да наша вера није ни приближно толико јака колико мислимо да јесте. За разлику од добрих времена, чим се појаве тешкоће, често посустајемо, предајући се својим људским страховима. Шта нас Христос учи о овим искушењима? Данашње јеванђеље нам даје одговор. Након што је целу ноћ провео пецајући, а ништа није уловио, Исус води своје ученике на средиште језера и каже им да баце мреже. Петар се противи јер је претходне ноћи била безуспешна. Али он послуша Исуса и шта се дешава? Мноштво риба се извлачи и мреже се пуцају. Стари завет нам даје сличне примере. Ноју је, на пример, наложено да сагради ковчег без воде на видику, Мојсије је позван да поведе људе у слободу чак и док су још били поробљени, Исусу Навину да маршира око зидина Јерихона. Не знамо шта је пролазило кроз главе ових светих људи, али знамо шта су урадили: послушали су! На исти начин биће времена и за нас, биће позвани да покажу снагу наше вере. Можда не тако драматично као код Ноја, Мојсија и Исуса Навина, али доћи ће дан када ће наша вера бити стављена на испит, а Божји тестови никада нису лаки. Али Бог обилно благосиља оне који му остају верни и послушни су Његовим заповестима."

Након заамвоне молитве, уследила је литија око цркве која се завршила сечењем славског колача испред цркве. Епархија завршава свој извештај са:
"Свечани двоструки банкет је почео уласком архијереја. Програм је почео дивним фолклорним плесним наступима плесних трупа Светог Стефана „Анђели" и „Соколи". Сви су потом позвани да се заједно помоле док је митрополит Лонгин благословио банкет, након чега је уследило певање националних химни у саборном хору.
За време банкета попадија Биљана Бојовић на виолончелу и Василије Катанић на хармоници извели су прелепу интерпретацију „Тамо Далеко" и „Монтана: Душе истински вид" коју је компоновао Владика Максим."
Милици Обрадовић је владика Лонгин уручио орден светог Себастијана од Сан Франциска и Џексона другог степена.

*) Преподобни се празнује 24/7. октобра, али наш народ да би могао да се сабере прослављање премешта за први наилазећи викенд, поред тога парохијани тада обележавају и годишњицу изградње свога храма (видети патријархову честитку о 75-годишњици)