„Важно је да академска теологија иде у корак са живом Црквом, као што и Црква мора пажљиво да слуша глас теологије. У вези са темом Међународне конференције, „Теологија као сведочанство“, теологија која се позива на мисионарску и црквену визију блаженопочившег архиепископа открива дивну хармонију између академског истраживања и црквене службе“, истакао је Његово Блаженство, архиепископ атински и све Грчке, Јероним, у свом уводном обраћању на Међународној конференцији „Теологија као сведочанство“. Мисионарска и црквена визија архиепископа Анастасија Тиранског, Драчког и све Албаније (Јанулатоса). Догађај у спомен на прву годишњицу његовог упокојења.

Конференција се одржава у Свечаној сали Светог Синода Цркве Грчке. Након свечаног отварања конференције и поздравних речи др Еви Вулгараки-Писини, архиепископ Јероним атински и све Грчке у свом обраћању је нагласио:

„Још увек живимо у светлом постпразничном периоду великог Празника Рођења Господа нашег. У литургијском кругу прошло је мање од месец дана откако се Син и Логос Божији унизио и постао смирени човек, који је као смртан човек искусио сиромаштво, хладноћу и страдање. ‘Слава на висини Богу, и на земљи мир’, појали смо ових дана, заједно са пастирима витлејемским и анђелима који окружују свети олтар током Божанствене Литургије.

Ранљивост и смртност новорођеног Детета, бацаног у вихор страдања овога света, чине почетак великог поглавља спасења човечанства и саме твари, која ‘уздише и тужи заједно’ (Рим. 8, 22). Издаја, смрт, силазак у Ад, запрепашћење Ада при сусрету са Христом — Дародавцем Живота, Васкрсење и очекивање васкрсења свих — чине завршетак поглавља спасења и, укратко, срце хришћанског учења и вере.

Само је неколико дана прошло откако смо оплакали упокојење брата, Његово Блаженство Анастасија Тиранског, Драчког и све Албаније, и исповедили своју наду у Васкрсење.

Његово Блаженство Анастасије Албански сада стоји лицем у лице са Христом, Дародавцем живота и Спаситељем. Иако ми који још живимо у овоме свету не можемо учествовати у пуноћи неисказивих тајни блаженопочившег архиепископа у Христу после смрти, нити их можемо замислити или схватити, свакако можемо описати његов опипљиви живот и службу унутар историјског времена и наше заједничке савремености.“

Црква поучава кроз богослужење, кроз своју реч и, пре свега, кроз своја дела — кроз проживљено сведочанство на путу и по примеру Христа.

Наш блаженопочивши брат Анастасије поучавао је на сва три начина. Они који су позванији од мене говориће на овој конференцији детаљно о различитим димензијама његовог дела. Управо због тога захваљујемо организаторима конференције што су нам данас пружили прилику да проучавамо и промишљамо о многоструком делу овог блаженог јерарха, а нарочито о његовој мисионарској димензији. Честитамо Удружењу „Сећање и иновација“ на овој достојној иницијативи, као и сарадничким институцијама: Колеџу „Свети Игњатије“ у Стокхолму и Лабораторијама за религијске студије и биоетику религија „Василиос Фанарас“, као и Лабораторији за канонско право Одељења за социјалну теологију и религијске студије Националног и Каподистријског универзитета у Атини.

Академска теологија мора корачати у складу са живом Црквом, а Црква мора пажљиво слушати глас теологије. У оквиру теме ове Међународне конференције, „Теологија као сведочанство“, теологија која се позива на мисионарску и црквену визију блаженопочившег Архиепископа истиче ову задивљујућу хармонију између академског истраживања и црквеног служења. Овде теорија и пракса иду заједно у пољу пастирске и мисионарске бриге Цркве, којој може и мора да служи одговарајуће мисионарско богословско проучавање.

Његово Блаженство Анастасије дошао је у Албанију као егзарх 1991. године, а као архиепископ 1992. године, са благословом и мандатом Васељенске Патријаршије. То се догодило непосредно након пада најатеистичкијег режима који је Европа икада познавала. Затекао је пепео — али и живи огањ скривен у пепелу. Тај огањ је открио и неговао. Из темеља је обновио Цркву. Обезбедио је рукоположења, храмове и свете мошти, обновио иконе и споменике. Говорио је душама народа, бринуо о образовању — и богословском и световном — и неговао етос црквеног руководства. Уз помоћ наше земље, целога света и сестринских Цркава, Црква Албаније поново је стала на своје ноге. Поново се зачуо звук звона, који је позивао верне у храм и, посредно, у Царство Божије. Данас се црквено дело тамо и овде наставља — васкрсло и живо. Пријатељство наших народа, у коме је вера имала средишње место, цвета и напредује.

Поздравно слово потом је упутио представник Васељенског патријарха Вартоломеја, митрополит лаодикијски Теодорит. Поздрав је упутио и представник патријарха јерусалимског Теофила III, архимандрит Херувим Мустакaс. Поруку архиепископа тиранског, драчког и све Албаније Јована прочитао је митрополит аполонијски и фирски Николај. Поздраве су упутили и: проректор за административна питања, студентску заштиту и доживотно учење Националног и Каподистријског универзитета у Атини, професор Христос Карајанис; декан Колеџа „Свети Игњатије“ у Шведској, професор Михаел Хјалм; председница Одељења за социјалну теологију и религијске студије и директорка Лабораторије за религијске студије и биоетику религија „Василиос Фанарас“ при Националном и Каподистријском универзитету у Атини, професорка Кирки Кефалеа; као и директорка Лабораторије за канонско право при истом универзитету, професорка Ирени Христинаки.

Након тога уследило је уводно излагање митрополита аполонијског и фирског Николаја, под насловом „Богословска визија архиепископа Анастасија и њен значај за наше време“. Свечано отварање конференције завршено је приказивањем седмоминутног видео-записа под насловом „Балкан“.

Конференцији су присуствовали академски радници, студенти, свештенство и верници. Архиепископа је пратио главни архијерејски намесник Свете Архиепископије атинске, протопрезвитер Емануил Папамикрулис.

Извор, фото: orthodoxtimes.com

Превод са енглеског редакција портала "Живот Цркве"