Археолози који врше ископавања у округу Изник, у турској провинцији Бурса, открили су остатке грађевине за које се верује да припадају Храму Светог Неофита, у којем је 325. године одржан Први васељенски сабор у Никеји. Према оцени истраживача, ово представља до сада најубедљивији археолошки доказ о месту одржавања овог историјског сабора.

Новооткривени остаци, међу којима су делови зидова, подне облоге и основа једног стуба, пронађени су испод рушевина касније базилике на обали језера, која је 2014. године уврштена међу десет најзначајнијих археолошких открића у свету, према избору Археолошког института Америке.

Професор Мустафа Шахин, руководилац Катедре за археологију Факултета за књижевност и науку Универзитета Бурса Улудаг, изјавио је да је циљ овогодишњих истраживања био да се утврди да ли се под откривен претходних година у просторији проскомидије пружа и изван зидова постојеће цркве. Нова сонда, отворена источно од те просторије, већ током прве седмице потврдила је да се подна облога наставља изван садашњих зидова, што указује да је постојећа црква подигнута на темељима старије грађевине.

Шахин је навео да се сада може закључити да откривени темељи и под припадају Храму Светог Неофита, малој цркви коју описује Јевсевије Кесаријски, епископ који је учествовао на Сабору. У свом делу Живот Константинов (Vita Constantini), Јевсевије пише да је Сабор одржан у скромном храму који је, по чудесном промислу, могао да прими толики број епископа.

Према речима професора Шахина, Храм Светог Неофита уништен је у земљотресу 368. године. После 380. године на истом месту подигнут је Храм Светих Отаца, у спомен на епископе који су учествовали на Првом васељенском сабору и ради очувања места на којем је Сабор одржан.

Истовремено, италијански археолози настављају ископавања у средишњем броду базилике, где је током претходних сезона откривено осам гробова, укључујући два која се налазе непосредно испод зида беме, уздигнутог простора намењеног вишем свештенству. Трагови малтера на скелетима показују да су ови гробови старији од саме цркве, док новчићи пронађени у два гроба потичу из времена римских царева Валента и Валентинијана. Управо су ти налази раније послужили као основ за датирање Храма Светих Отаца око 380. године. Према речима професора Шахина, овогодишња ископавања у средишњем броду требало би да пруже додатне доказе о најранијим фазама развоја ове базилике.

Извор, фото: orthochristian.com

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"