Шта је душа данас – богословски и психолошки аспекти антропологије
У Амфитеатру СП Богословије „Свети Петар Дабробосански“ у Фочи свечано је отворен Светодуховски богословски скуп под називом „Шта је душа данас – богословски и психолошки аспекти антропологије“, који се одржава од 1. до 3. јуна у организацији Православнога богословског факултета „Свети Василије Острошки“ Универзитета у Источном Сарајеву.
Овај значајни научни скуп окупио је бројне професоре, истраживаче, богослове, психологе и научне сараднике из различитих академских средина из Србије, Сјеверне Македоније, Црне Горе и Републике Српске са намјером да се кроз озбиљан научни и богословски дијалог освијетли једно од најдубљих питања људскога постојања – питање душе, личности и духовнога идентитета савременога човјека.
Свечаност отварања отпочела је поздравним обраћањем декана Православнога богословског факултета, протојереја – ставрофора проф. др Дарка Ђога, који је нагласио да тема овогодишњега скупа дотиче саму срж хришћанске антропологије и савременога човјековог трагања за смислом. Он је указао на чињеницу да савремени свијет човјека често посматра искључиво кроз биолошке, психолошке или друштвене категорије, занемарујући његову духовну димензију и боголикост. Према његовим ријечима, управо зато постаје неопходно да богословље и савремене хуманистичке науке ступе у одговоран и плодотворан дијалог, како би се човјек поново сагледао као цјеловито биће, призвано на заједницу, слободу и љубав.
Поздравну ријеч упутио је и ректор Универзитета у Источном Сарајеву, проф. др Милан Кулић, који је указао на значај оваквих научних сабрања за развој академске мисли и интердисциплинарног дијалога, нагласивши да Православни богословски факултет у Фочи својим научним радом даје важан допринос не само Универзитету, него и широј научној и културној јавности.
У наставку програма, проф. др Дарко Ђого представио је зборник радова са прошлогодишњег научног скупа под називом „Никеја – између Истока и Запада“, осврнувши се на значај Никејског насљеђа у савременом богословском и културном контексту. Он је истакао да објављени зборник свједочи о континуитету научноистраживачког рада и о настојању Факултета да остане простор живога сусрета богословља, историје, философије и савремене научне мисли.
Након свечаног дијела услиједила су пленарна предавања, током којих су угледни научници и професори разматрали богословске, психолошке и философске аспекте људске душе и личности. У својим излагањима учесници су указали на све израженију духовну кризу савременог човјека, али и на потребу да се питање душе поново постави у средиште научног и друштвеног и богословског промишљања. Посебно је наглашена неопходност сусрета православне антропологије и савремене психологије, како би се човјек разумио не само као психофизичка јединка, него као духовно и релационо биће, чији се идентитет остварује у односу према Богу и другоме човјеку.
Пленарне сесије протекле су у атмосфери озбиљнога научнога дијалога и живе размјене мишљења, а бројна питања и дискусије посвједочили су актуелност теме и потребу да се савремени антрополошки изазови сагледавају кроз дубљу богословску и хуманистичку перспективу.
По окончању пленарних предавања приређена је трпеза љубави, која је у духу хришћанскога заједништва окупила учеснике и госте скупа. У братској и срдачној атмосфери настављени су разговори започети током научних сесија, а сусрети и размјена искустава додатно су посвједочили да истински научни дијалог своју пуноту достиже у заједници, међусобном поштовању и љубави.
Истакнуто је да ће рад Светодуховског богословског скупа бити настављен и сутрадан кроз нове тематске сесије, научна излагања и дискусије посвећене различитим аспектима богословске и психолошке антропологије. Учесници ће у наставку скупа разматрати питања односа душе и тијела, духовнога искуства, идентитета, слободе и савремених психолошких изазова, чиме ће се додатно продубити научни и богословски дијалог започет на свечаном отварању овога значајног научног сабрања.
Извор, фото: Православни богословски факултет Светог Василија Острошког, Митрополија дабробосанска