Са сузама у очима, у молитвеном сабрању и дубокој тузи, грузијски народ опростио се од блаженопочившег католикоса-патријарха све Грузије Илије II, који је пуних 49 година пастирски предводио Грузијску православну цркву и постао један од најпрепознатљивијих духовних символа свога народа.

Опело над телом блаженопочившег патријарха служено је у патријаршијском саборном храму Свете Тројице у Тбилисију, а началствовао је васељенски патријарх Вартоломеј, који је у грузијску престоницу допутовао у недељу ујутру, у пратњи митрополита халкидонског Емануила. Богослужење је почело у 9.00 часова, уз саслужење митрополита сенакско-чхороцкуског Шија, мјестобљуститеља патријарашког трона, као и јерараха Грузијске православне цркве.

Међу предстојатељима и високим представницима помесних Православних Цркава који су присуствовали опелу били су патријарх бугарски Данило, архиепископ албански Јован и архиепископ чешких земаља и Словачке Растислав. Грчку Православну Цркву представљао је митрополит неоионијски Гаврило, Кипарску Цркву митрополит тамасоски Исаија, Јерусалимску патријаршију архиепископ анфедонски Нектарије, а Румунску патријаршију архиепископ темишварски Јован. Присутни су били и представници Александријске, Антиохијске и Српске Патријаршије, као и других православних аутокефалних Цркава.

Посланство Српске Православне Цркве чинили су: Високопреосвећени митрополит будимљанско-никшићки г. Методије, члан Светог Архијерејског Синода, Преосвећени епископ ваљевски г. Исихије, протонамесник Филип Јаковљевић и г. Миљан Никитовић.

 Руску православну цркву представљао је митрополит мински и све Белорусије Венијамин.

Опелу су, према наводима грузијских медија, присуствовали и највиши државни званичници: председник Грузије, председник владе, председник парламента, градоначелник Тбилисија, министри, посланици, представници дипломатског кора, као и бројни представници других хришћанских заједница и верских заједница у земљи. Међу присутнима били су и почасни председник странке „Грузијски сан“ Бидзина Иванишвили, председница парламента Азербејџана Сахиба Гафарова и председник Јерменије Вахагн Хачатурјан.

Васељенски Патријарх: „До последњег даха бдео је над својим народом“

У свом надгробном слову васељенски патријарх Вартоломеј говорио је о личности и делу блаженопочившег Илије II као о човеку читаве једне епохе, који је своје име нераскидиво везао за Грузију, њену Цркву, народ и државу.

Он је нагласио да је грузијски народ остао без оца пуна љубави, који је до последњег даха бдео над духовним, друштвеним и националним напретком своје земље. Посебно је истакао да је патријарх Илија био истински стуб и Цркве и отаџбине, као и чинилац мира у читавом региону Кавказа.

Васељенски патријарх подсетио је и на историјске везе између Васељенске патријаршије и Грузијске цркве, посебно на чин канонског признања аутокефалности и патријарашког достојанства Грузијске цркве 1990. године. У једном од најснажнијих тренутака беседе, позвао је грузијски народ да не дозволи да га савлада туга, јер патријарх Илија није умро, већ је уснуо у Господу и сада живи у Царству Божијем са светима свога народа. Своје слово завршио је васкршњим поздравом: „Христос васкрсе“, на шта је сабрани народ одговорио: „Ваистину васкрсе“.

У име Светог Синода Грузијске православне цркве, надгробно слово произнео је мјестобљуститељ патријарашког трона, митрополит сенакско-чхороцкуски Шио, који је са дубоким узбуђењем говорио о духовној заоставштини коју блаженопочивши патријарх оставља своме народу. Председник Грузије Михаил Кавелашвили назвао је патријарха Илију „символом грузијског народа“, истичући његов неизбрисив допринос Цркви и друштву.

Хиљаде верника у редовима испред Самебе

Тело патријарха Илије II било је изложено у патријаршијском саборном храму Свете Тројице, где су верници непрестано долазили да му одају последњу почаст. Током читаве ноћи, као и од раних јутарњих часова, формирали су се дуги редови ожалошћених, који су стрпљиво чекали свој ред да се поклоне свом патријарху.

Посебно дирљив био је призор хиљада људи који су, у тишини и молитви, долазили да се последњи пут опросте од свог духовног оца, сведочећи дубоку љубав и поштовање које је уживао у народу.

Коридор почасти од Самебе до Сионија

По завршетку опела, тело блаженопочившег патријарха у свечаној и величанственој поворци пренето је из Саборног храма Свете Тројице у стари Саборни храм Сиони, где је, по сопственој жељи, и сахрањен.

Дуж читаве трасе био је успостављен коридор почасти, а са обе стране пута стајали су припадници Оружаних снага Грузије, држећи државне заставе. Хиљаде грађана испраћале су свог патријарха са сузама у очима, носећи заставе и фотографије блаженопочившег првојерарха. Приликом изношења ковчега могли су се чути узвици: „Волимо те, наш Патријарше“, док су поворку пратили бројни млади људи, носећи заставе и транспаренте.

Сахрана у Саборном храму Сиони

У старом Саборном храму Сиони, где су кроз историју сахрањивани грузијски патријарси, служен је помен, након чега је у кругу свештенства обављен чин сахране блаженопочившег патријарха Илије II.

Према његовој жељи, сахрањен је у овом историјском храму, који има посебно место у животу Грузијске цркве и народа.

Отац читаве Грузије

Патријарх Илија II (у свету Ираклије Гудушаури-Шиолашвили) био је 141. предстојатељ Грузијске православне цркве, са титулом католикос-патријарх све Грузије, Архиепископ мцхетски и тбилисијски и Митрополит бичвинтски и сухумско-абхазијски.

Устоличен је 25. децембра 1977. године, у време када је Црква у Грузији била тешко ослабљена деценијама комунистичког прогона. Под његовим руководством, Грузијска црква доживела је снажан препород и духовну обнову.

Свети Синод Грузијске патријаршије с правом је истакао да је патријарх Илија II био, јесте и остаје „отац читаве Грузије“, јер су његова љубав и брига обухватале све — без обзира на веру, народност или друштвени положај.

У данима националне жалости, Грузија је испратила не само свог патријарха, већ и човека који је за многе био духовни отац, миротворац и жива савест народа.

Вјечнаја памјат блаженопочившем патријарху грузијском Илији II.

Фото: orthodoxtimes.com

Приредила редакција портала "Живот Цркве"