Пише: Сара Цугранис

Старешина Архиепископске Саборне цркве Свете Тројице, отац Григорије Гилберт, дао је свој први интервју након што га је у дужност увео Његово Високопреосвештенство архиепископ амерички Елпидофор.

Одлуком Његовог Високопреосвештенства архиепископа америчког Елпидофора, отац Григорије Гилберт именован је за старешину Архиепископске Саборне цркве Свете Тројице, а на нову дужност ступиће 1. септембра 2026. године, чиме започиње ново поглавље своје службе у самом срцу Њујорка.

У свом првом интервјуу након именовања, отац Григорије је за Orthodox Observer рекао да нову дужност види као „огромну част и велику прилику за једну другачију врсту службе“, која спаја свакодневни живот парохије са ширим одговорностима једне архиепископске установе.

Његов долазак у Саборну цркву означава како ново раздобље за ову историјску парохију, тако и најновије поглавље на путу који је оца Григорија водио кроз академски рад, парохијску службу и руководеће дужности у Митрополији њуџерзијској. Прошлог петка отац Григорије разговарао је са представницима Orthodox Observer-а о путу који га је довео до Саборне цркве, искуствима која су га обликовала као свештеника и његовим надама за заједницу којој ће од сада служити.

Отац Григорије је рођен и одрастао у Ноксвилу, у савезној држави Тенеси. Студирао је класичне науке на колеџу Дејвидсон у Северној Каролини, са посебним усмерењем на старогрчки и латински језик, где је упознао и своју будућу супругу, презвитеру Кетрин. Данас имају петоро деце.

По завршетку студија, отац Григорије је три године предавао латински језик у једној приватној средњој школи у Нешвилу. Управо се у том периоду први пут сусрео са православном вером и прихватио је. Како се продубљивало његово интересовање за Свете Оце и ранохришћанске списе, почео је да се пита у каквом је односу хришћанство у којем је одрастао са вером коју је сада упознавао кроз проучавање ране Цркве.

Суочавајући се са незадовољством црквеном традицијом у којој је одрастао, отац Григорије је почео да присуствује православним богослужењима и осетио: „То је то. То је оно што ми је потребно.“ Потом је започео богословске студије на Православној богословији Светог Владимира у Крествуду, у држави Њујорк, где је 2004. године стекао звање магистра теологије.

За разлику од већине катихумена, познавање грчког језика омогућило је оцу Григорију да веома брзо научи да прати Литургију и да слободно разговара са парохијанима. Убрзо је почео да похађа катихетску наставу, доносећи са собом, како каже, читав низ питања академске природе. То искуство помогло му је да премости јаз између ранохришћанских списа које је проучавао и богослужења којима је недељом присуствовао.

После завршетка богословије, отац Григорије и презвитера Кетрин преселили су се у Вашингтон, где је наставио постдипломске студије на Католичком универзитету Америке. Другу магистарску диплому, из класичних наука, стекао је 2008. године, а 2014. докторирао је грчки и латински језик, специјализујући се за списе Светих Отаца. Током постдипломских студија био је и протопсалт у грчкој православној цркви Светих Петра и Павла у Фредерику, у савезној држави Мериленд.

Академски рад и служба одвели су оца Григорија у различите крајеве Сједињених Америчких Држава, али и у иностранство. Од 2011. до 2012. године провео је годину дана у Грчкој са супругом и децом, где је као Фулбрајтов стипендиста обављао истраживања за докторску дисертацију у Генадијевој библиотеци Америчке школе класичних студија у Атини. Током боравка у Грчкој завршио је и наставни програм и положио испит за диплому из византијског појања, коју издаје грчко Министарство културе.

По повратку у Сједињене Америчке Државе, две године је радио као хонорарни предавач на Одсеку за античке студије Универзитета Мериленд у округу Балтимор. Научни рад, настава, византијска музика и пастирска служба преплитали су се током великог дела живота оца Григорија. Његово академско образовање, нарочито проучавање Светих Отаца и античког света, представља још једну димензију искуства које сада доноси у Саборну цркву.

Настава и даље заузима важно место у начину на који отац Григорије схвата своју службу. Предајући средњошколцима, студентима и постдипломцима, провео је готово читаву деценију у академском свету. Отац Григорије каже да себе и даље види као наставника, иако учионица сада поприма другачије облике. Године проведене у проучавању Светих Отаца и ранохришћанских списа и даље утичу на питања која поставља и на начин на који, као старешина парохије, тумачи веру.

Његово Високопреосвештенство митрополит сардски Евангелос, тадашњи митрополит њуџерзијски, рукоположио је оца Григорија 4. октобра 2015. године у чин ђакона, а 25. октобра исте године у чин свештеника. Отац Григорије је потом од 2015. до 2017. године служио као старешина грчке православне цркве Светих Марије Магдалине и Маркеле у Дарлингтону, у савезној држави Мериленд, а од 2017. до 2023. године у грчкој православној цркви Светог Димитрија у Апер Дарбију, у Пенсилванији.

Од 2023. до 2025. године отац Григорије био је старешина Митрополијске Саборне цркве Светог Јована Богослова у Тенафлају, у Њу Џерзију. Потом је служио као секретар Митрополије њуџерзијске под Његовим Високопреосвештенством изабраним архиепископом канадским Апостолом, тадашњим митрополитом њуџерзијским, који је оцу Григорију доделио црквена звања иконома и протопрезвитера.

Као старешина Митрополијске Саборне цркве Светог Јована Богослова, отац Григорије је руководио заједницом која има две школе и бројне службе намењене различитим узрасним групама, истовремено доприносећи томе да Саборна црква буде средиште Митрополије за архијерејске Литургије и посебне догађаје. Улогу старешине парохије упоредио је са улогом диригента, који је одговоран за то да бројни делови складно функционишу као целина. То искуство сматра драгоценом припремом за своју нову службу старешине Архиепископске Саборне цркве Свете Тројице.

Иако је отац Григорије много пута посећивао Саборну цркву Свете Тројице поводом великих догађаја, венчања и других прилика, каже да је пре именовања много мање знао о свакодневном животу парохије. Једно од пријатних изненађења током првих дана његове службе као старешине било је упознавање са парохијанима Саборне цркве, Управним одбором и запосленима, као и са заједницом која стоји иза ове установе.

После више од једне деценије свештеничке службе и руководећих дужности, отац Григорије сада започиње своју службу у Саборној цркви Свете Тројице са дубљим разумевањем обе њене димензије: њеног истакнутог места у животу Архиепископије и парохијске заједнице која одржава њен свакодневни живот.

То упознавање са Саборном црквом обухвата и њену историју. Током једног од својих првих дана као старешина, отац Григорије је угостио групу од око 50 средњошколаца из Солуна, који су били на студијском путовању, заједно са оцем Григоријем Телемахосом Стамкопулосом, директором за грчко образовање. Док су ученици постављали питања о парохији, отац Григорије Гилберт укратко им је изложио историју Саборне цркве. То искуство указало је како на њен шири значај, тако и на то колико још жели да сазна о њеној историји и месту у оквиру Архиепископије.

Преузимање руковођења већ изграђеном парохијом подразумева и успостављање равнотеже између континуитета и могућности позитивних промена и напретка. На почетку службе оца Григорија једно од главних питања биће како да надогради постојећи живот Саборне цркве, истовремено препознајући области у којима постоји простор за напредак. Отац Григорије каже да му први циљ није да преобликује већ устројену парохију, већ да учврсти оно што већ постоји. У том погледу посебно издваја две установе и иницијативе: Катедралну школу (Cathedral School) и Cathedral Connect.

Отац Григорије је описао Катедралну школу као могућност какву има мало православних парохија: православну школу са целодневном наставом која служи породицама из свих делова Њујорка.

„То је нешто што треба ценити, о чему треба бринути и чиме треба добро управљати“, каже отац Григорије.

Cathedral Connect, с друге стране, пружа Саборној цркви Свете Тројице чврсту основу за рад са студентима основних и постдипломских студија и младим запосленим људима. Отац Григорије каже да се радује прилици да служи младима у животном добу када многи почињу да постављају дубља питања о вери, идентитету и правцу којим ће кренути њихов живот.

Млади су једна од група којима отац Григорије нарочито жели да се посвети. Будући да и сам има двоје старије деце — једно на основним, а друго на постдипломским студијама — добро су му позната питања и промене које могу пратити ово животно доба. Његова повезаност са младима сеже и до година проведених у академском свету. Пре него што је постао свештеник, замишљао је да ће његов животни пут бити усредсређен на непосредан рад са студентима.

„Мислио сам да ће мој живот бити везан за академски свет и свакодневни рад са студентима основних и постдипломских студија“, каже отац Григорије. У многим парохијама, додаје он, период младости може постати „карика која недостаје“ након рада са децом и омладином, када млади одлазе на студије и започињу свој професионални живот.

У Саборној цркви Свете Тројице он види прилику да остане присутан у животима младих током периода који је, како каже, важан за њихово формирање, али понекад испуњен и неизвесношћу. Жели да створи простор у којем ће млади моћи да постављају сопствена питања о вери, укључујући и питање како да је прихвате као своју, независно од својих родитеља или васпитања које су добили.

Важну улогу у животу парохије има и огранак Филоптохоса при Саборној цркви, који се бави добротворним и хуманитарним радом, проширујући тако деловање Саборне цркве и изван њених зидова. Захваљујући својој активној улози у Саборној цркви Свете Тројице, постао је узор другим огранцима Филоптохоса широм Архиепископије, одражавајући ширу посвећеност служењу коју отац Григорије жели и даље да развија.

Поред јачања различитих видова службе унутар парохије, отац Григорије сматра да Саборна црква Свете Тројице има одговорност која се протеже и изван њене непосредне заједнице.

„Ово је Архиепископска Саборна црква и зато она мора бити храм у који могу да долазе православни хришћани из свих крајева Америке“, каже отац Григорије. „Она мора бити дом грчким православним хришћанима који долазе у Њујорк.“

Истовремено, у положају Саборне цркве види прилику да се допре и до људи који не припадају постојећој парохијској заједници.

„Морамо бити видљива Црква“, рекао је, напомињући да неки људи у почетку могу ући у храм једноставно из радозналости. „Морамо бити спремни да их примимо, било да долазе на богослужење или тек почињу да проналазе сопствени пут ка Православљу.“

Добротворни и хуманитарни рад такође сматра важном одговорношћу једне градске парохије и жели да настави већ установљену делатност Саборне цркве у помоћи бескућницима, којом се пружа помоћ потребитима широм Менхетна и у другим деловима Њујорка. Другог петка у месецу, чланови парохије и шире заједнице припремају пакете са средствима за личну хигијену и деле их на одређеним местима широм Менхетна.

Упоредо са тим ширим деловањем, отац Григорије усредсређен је и на односе које жели да изгради унутар заједнице Саборне цркве. На почетку своје службе у Саборној цркви Свете Тројице, отац Григорије жели да парохијани знају да Саборну цркву види као њихову заједницу и нада се да ће, док буду упознавали свог новог старешину, осетити да могу слободно да му се обрате.

„Мислим да је са мном лако сарађивати“, каже отац Григорије кроз смех.

Што је још важније, отац Григорије своју улогу види у руковођењу и пружању подршке заједници која, у крајњој линији, припада самим верницима.

„Важно ми је да они осећају да је ово њихова заједница и да имају осећај да јој припадају и да су за њу одговорни“, каже отац Григорије. „Моја улога је да будем њихов пастир и да их водим.“ Гледајући у будућност, отац Григорије се нада да ће заједница Саборне цркве наставити да расте, а да ће њени парохијани и даље бити у средишту њеног живота и службе.

Извор, фото: orthodoxobserver.org

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"