Митрополит Лука (Коваленко): Истина не зависи од броја гласова: беседа о раздераној ризи Христовој

02-08-2026 07:21:30
4 минута

Христос је посреди нас, драги моји читаоци!

           На дан спомена* на свете оце шест васељенских сабора Црква нам предлаже да пажљиво саслушамо речи апостола Павла које су упућене хришћанима из Коринта: „Молим вас пак, браћо, именом Господа нашега Исуса Христа да сви исто говорите, и да не буду међу вама раздори, него да будете утврђени у истом разуму и истој мисли“ (1 Кор. 1:10). Није случајно што се овај одломак чује баш данас: оци сабора су свим својим животом и радом одговарали на питање које апостол овде поставља:

како сачувати јединство Цркве кад међу људима почињу да се појављују несугласице?

           Апостол је сазнао да су се међу Коринћанима појавиле распре. Притом је важно да знамо да се није радило о различитим верама. Вера им је била заједничка. Поделе међу њима је изазвало нешто друго – везаност за различите учитеље и жеља да се узвисе захваљујући имену свог наставника. Због тога је настао раздор.

           Светитељ Јован Златоусти на задивљујуће једноставан начин објашњава стања кад људи говоре исту ствар, али немају исти дух: људи могу исто да верују и да се придржавају исте истине, а да ипак не буду сједињени, ако међу њима нема љубави. Сагласност у мислима још увек не значи сагласност у духу. Људи могу правилно да исповедају веру устима, а да притом буду непријатељи у срцу. Управо зато их апостол не моли само да „говоре исто“, већ и да буду „утврђени у истом разуму и у истој мисли“ – односно, да буду усклађени као делови једне целине.

Поделе не почињу од богословских спорова, не почињу од борбе за истину, већ од таштине и човекоугађања, од тога што се човеков поглед не усмерава ка Богу, већ ка самом себи или ка другом ауторитету.

Чим човек каже: „овај учитељ је бољи, а онај је гори“, „долази код нас, а тамо немој да идеш“ – већ се појавила пукотина. Историја Цркве нам то сасвим јасно показује. Довољно је да се сетимо раскола старог обреда у Русији: он није почео од догматског спора, већ од личне увреде једног од „ревнитеља побожности“ на другог. Лична антипатија и таштина јесу истински корени раскола, а не брига за истину, иза које се расколници обично крију.

           До чега ово доводи? Апостол овде наводи максимално јасну слику: подељена Црква је налик на раздерану одећу. Делови на које се она цепа не постају засебне целе ствари, већ једноставно више нису ваљани за употребу. Тако и друштво које раздиру партије губи благодат, губи снагу, губи сам Дух Божји Који је присутан управо тамо где постоји јединство љубави.

           Истинска истомишљеност не треба да се заснива на људском ауторитету, на потчињавању овом или оном „коловођи“, већ на једном темељу – Самом Христу. „Зар се поделио Христос?“ – пита апостол. 

Јединство Цркве је могуће само онда кад поглед свих није усмерен ка људима, већ ка Господу, кад љубав, а не таштина сједињује разноврсност дарова и карактера у јединствено тело.

           Овде треба запазити и другу ствар: једномисленост у Цркви није исто што и власт већине. Већина може да греши, може да се поведе за модерним мнењем или личним ауторитетом или под притиском околности или некога другог – тако се дешавало и на „разбојничким“ саборима на којима је већином гласова била утврђена јерес. Због тога већина нема право да тражи своје ако то противречи искуству и предању Цркве: истина се не проверава бројањем гласова, већ верношћу Христу, која је показана у сагласности светих отаца.

           Ево зашто данас,

сећајући се светих отаца шест васељенских сабора, поштујемо људе који су по цену огромног труда, а понекад и страдања, бранили управо ово апостолско јединство – не једнообразност, већ сагласност у истини и љубави. Они се нису борили за то да се узносе једни над другима, већ за то да Црква остане јединствено Христово Тело, неокрњено ни јересима, ни расколом.

           Чувајмо ово јединство – не у споровима о првенству, већ у смирењу пред Христом и у међусобној љубави без које нас, по речима Златоустог, чак ни права вера не сједињује у једном духу.


*) 1. август (покретни датум) – Недеља најближа 29. јулу

 

митрополит Лука запорошки

 

ЛУКА (Коваленко)   
митрополит запорошки и мелитопољски
кандидат богословских наука

 

Извор: t.me/lekarzpmluka

За портал "Живот Цркве" са руског превела: Марина Тодић

Насловна фото: икона светих отаца Шестог васељенског сабора, извор: azbyka.ru