У пету недељу по Васкрсу, коју молитвено посвећујемо Светој Самарјанки, 10. маja, Његово Високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански господин Фотије молитвено је присуствовао Светој литургији у манастиру Светог Василија Острошког у Бијељини. Свету литургију служио је протојереј Немања Ерак, секретар Епархије, уз саслуживање протођакона Ненада Новића. Молитвено су учествовали и високопреподобна игуманија Матрона са сестринством и верни народ.

Високопреосвећени митрополит Фотије се обратио кратком беседом коју преносимо у целости:

Часни оци, високопреподобна мати игуманијо, драге сестре, драга браћо. Васкрс нам полако пролази, али нам долазе други велики празници. За који дан прослављамо Светог Василија Острошког, што је уједно и слава нашег манастира. Надам се великом одзиву верника, јер је Свети Василије Острошки веома поштован светитељ у нашој Цркви – велики чудотворац и исцелитељ. Верујем да је већина вас била под Острогом, где се непрестано догађају чуда. Светитељ је тамо присутан и дејствује благодаћу; он нас исцељује, укрепљује и наше немоћи носи са нама, односно помаже нам да изнесемо свој крст.

У данашњем одломку из Светог писма чули смо како су свети апостоли у раној Цркви, проповедајући Јеванђеље Христово, нарочито бринули о сиротињи. Они су имали веру коју су потврђивали делима – делима милосрђа и љубави, према речима Светог апостола Јакова: „Вера без дела је мртва”. Ми често кажемо да верујемо у Бога, али нам је тешко да учинимо и најмањи подвиг за свог ближњег или брата. Пренебрегавамо те дужности мислећи, у крајњем случају, једино на себе. Свети апостоли нису тако чинили. Варнава и Павле су скупљали помоћ у Антиохији и доносили је у Јудеју сиромашним хришћанима. Иако су у том тренутку били најугледнији апостоли, они се нису стидели да прикупљају оно што бисмо данас назвали хуманитарном помоћи. Тиме нису били унижени, већ напротив – учинили су велико дело, јер оно што дајемо ближњима и сиротињи, дајемо самом Христу и Његовој Цркви. Сећам се, док сам био у Далмацији, непрестано смо носили помоћ за сиромашне јер је тамо скоро свака кућа оскудевала; била је то права библијска сиротиња.

Данас смо чули и дивну повест о разговору Господа Христа са женом Самарјанком. Тај сусрет нам говори да Свето Јеванђеље није намењено само Јудејима, већ свим земљаским народима. Та жена је била благочестива и знала је из Старог завета да ће доћи Месија који ће чинити чуда, али за борбу против сопствених слабости није имала снаге. Било јој је потребно покајање. Зато је Господ, како би исцелио њену душу, наводи да говори о ономе што није било добро у њеном животу. На тај начин ју је призвао покајању како би постала врлинска и света, што је она на крају и остварила заједно са својом породицом.
На крштењу је добила име Фотина. Са својима је отишла у Рим да проповеда Јеванђеље и тамо је пострадала за Христа. Тако је од жене која није у потпуности познавала науку Божију постала велика мученица. Зато је данас велики дан у којем певамо песму „Света Самарјанка”, учећи се да и сами будемо попут ње – спремни да помогнемо другима. Она је Господу хтела да понуди обичну воду, а Он јој је открио потребу за „живом водом”. Та „жива вода” је благодат Духа Светога која нас обожује и чини христоликим бићима.

Нека сте Богом благословени. Чувајте се свих искушења која долазе. Долазите у цркву и молите се Богу, јер је Он једини који нам истински може помоћи.

Извор, фото: Епархија зворничко-тузланска