Подвижничка мудрост нас подсећа да је злоба људи скривена иза њих, односно да се не види увек на лицу, у осмеху, у лепим речима или захтевима. Она постаје једно са њиховим срцем. Зато смо позвани да будемо „мудри као змије“. 

Догађај поклоњења Часном Појасу Пресвете Богородице, показао нам је да осећања као што су поштовање, трпељивост, милосрђе, безусловна љубав, који нам тако недостају у свакодневном животу, имају своје порекло у сакралном доживљају света (који опет поседују, и неки људи који себе не сматрају верницима). Ако тај сакрални доживљај света потпуно ишчезне, заједно са њим ће нестати и сва ова осећања.

Скандал са митрополитом птолемаидским Пантелејмоном је задао велики ударац репутацији Александријске цркве. Чак је и оживео старе гласине о томе да и патријарх Теодор има сличне „костуре у ормару”. Што га је, под претњом уцене и разоткривања, у своје време и приморало да призна расколничку ткз. Православну цркву Украјине.

Идеологија секуларизма ни у ком смислу није супериорна са становишта такозваних демократских вредности и не може се изједначити са принципом секуларности и на њему заснованом институционалном поретку. 

У секуларизму нема ничега светог. Човек више не живи у ишчекивању и остварењу вечности — или, тачније речено, у њеном опитовању већ овде и сада, макар као тихог наговештаја.

„Љубите непријатеље своје — јер је Бог благ и према добрима и према злима." Тај образац прожима читаво Христово учење. То је позив који има за циљ да обликује наш живот тако да сам наш живот постане „живо богословље", откривење природе Божије која се пројављује у облику наших дела.

Албанци, од времена свог неприкосновеног комунистичког вође Енвера Хоџе, па и пре тога, следе императив да суштински могу имати само једну „религију“ – албанску нацију.