У манастиру Враћевшница код Горњег Милановца у недељу, 18. октобра 2026. године, одржано је духовно и културно сабрање поводом представљања другог броја годишњака за духовно, културно и историјско наслеђе „Богдај“, као и изложбе посвећене Сретену М. Аџићу (1856–1933), једном од најзначајнијих српских педагога и просветитеља.

Сабрање, одржано са благословом Његовог високопреосвештенства архиепископа и митрополита нишког и администратора жичког г. Арсенија, окупило је бројне монахиње и монахе, свештенство, научне и културне посленике, истраживаче и поштоваоце духовног и историјског наслеђа које манастир Враћевшница деценијама брижљиво чува.

_{Фото: гости представљања другог броја годишњака "Богдај", фотограф: Саша Савовић, извор: eparhija-zicka.rs}

Посебну радост овом сабрању дало је присуство великог броја монахиња из више манастира. Из Северне Македоније, из манастира Слепче, у којем почивају мошти Свете преподобномученице Стефаниде Скадарске и Битољске, дошле су сестре са својим духовником, архимандритом Серафимом, а присуствовала су и сестринства манастира Благовештења Рудничког, Вољавче, Никоља Рудничког, Лешја, Бајчетине и Ковиља. Сабрању је присуствовао и игуман манастира Пиносаве архимандрит Петар (Драгојловић), као и свештенство из Горњег Милановца и Ваљева.

Домаћин сабрања била је игуманија манастира Враћевшнице мати Ксенија са сестринством. Као ученица мати Ане (Аџић) и њена наследница на игуманском трону, мати Ксенија представља живу спону између духовног наслеђа некадашње игуманије и данашњег сестринства Враћевшнице. Управо ово духовно сабрање и значајан издавачки подухват сведоче да сестринство манастира наставља духовно-просветитељску службу коју је започела њихова духовна мајка, игуманија Ана.

_{Фото: игуманија Агрипина, излагање, фотограф: Саша Савовић, извор: eparhija-zicka.rs}

Програм је отворила игуманија манастира Ковиље мати Агрипина, и сама пострижница манастира Враћевшнице, излагањем о духовним и историјским везама мати Ане Аџић и Свете Марије Скобцове, познате као Света Марија Париска. Ослањајући се на необјављену архивску грађу из манастира Враћевшнице, преписку, мемоарске записе и другу релевантну грађу, мати Агрипина посебно се осврнула на њихов сусрет у Паризу 1934. године и на могући утицај тог сусрета на каснији добротворни и мисионарски рад Надежде Аџић. Посебну пажњу посветила је запису који је Надежда сачинила након разговора са мати Маријом и његовој вези са каснијим радом дечјег хранилишта „Богдај“ у Битољу, указујући на духовне и практичне подударности у њиховом схватању делатног хришћанског милосрђа.

_{Фото: Нинослав Станојловић, излагање, фотограф: Саша Савовић, извор: eparhija-zicka.rs}

Историчар Нинослав Станојловић представио је садржај новог броја „Богдаја“, осврнувши се на његове ауторе и разноврсне теме из области духовне, културне и историјске баштине заступљене на страницама Годишњака.

_{Фото: Весна Ћурчић, излагање, фотограф: Саша Савовић, извор: eparhija-zicka.rs}

О једном од посебно значајних делова новог броја говорила је Весна Ћурчић, виши кустос Музеја рудничко-таковског краја. У делу „Извори“ објављен је део драгоцене архивске грађе коју је сачувао манастир Враћевшница, а која се односи на дечје хранилиште „Богдај“. Приређено је 56 писама из преписке мати Ане Аџић и Светог владике Николаја Велимировића из 1935. и 1936. године, укључујући и преписку са истакнутим људима тога времена који су својим животом и делима сведочили Христа.

Ова сачувана грађа осветљава саме почетке рада „Богдаја“ у Битољу, тешке историјске прилике у којима је ова установа деловала, али и задивљујућу организацију и љубав према деци које су стајале у темељу њеног рада. Писма истовремено сведоче о дубоком духовном односу владике Николаја и мати Ане, као и о читавој мрежи добротвора који су подржавали ову свету мисију, остављајући трајно сведочанство вере, жртве и памћења.

_{Фото: др Марјан Алексић, излагање, фотограф: Саша Савовић, извор: eparhija-zicka.rs}

Теолог др Марјан Алексић говорио је о светитељском лику и подвигу мати Ане (Аџић), указујући на то да је Промисао Божији на животни пут Надежде Аџић, потоње игуманије манастира Враћевшнице, поставио читав низ знаменитих личности Православне Цркве XX века, од којих су многе данас прибројане лику светих. Од руске емигрантске породице Зернов – Николаја, Марије, Софије и Владимира – која ју је привела дубљем схватању и доживљају литургијског живота и подвижничког предања Православне Цркве, преко руске монахиње Лидије, потоње игуманије Диодоре (Дохторове), Бранка Рапајића, потоњег свештеномученика Јована (Рапајића), Светог владике Николаја и Преподобног Јустина Ћелијског, до подвижнице Стевке Ђурђевић, коју је Црква прибројала светима као Преподобномученицу Стефаниду Скадарску и Битољску – свака од ових личности оставила је на свој начин траг у њеном духовном сазревању.

Посветивши живот служењу сиромашнима, болеснима и напуштеној деци, најпре у Београду, а потом, на позив Светог владике Николаја, у дечјем хранилишту „Богдај“ у Битољу, мати Ана је тихо и ненаметљиво подражавала подвиг светих који су целога себе посветили Христу, Цркви и ближњима. Она је, по речима Светог апостола Павла, „свима била све“ не би ли неке спасла. Доласком у манастир Враћевшницу 1949. године нарочито се пројавио њен дар духовног материнства и духовног руковођења, око којег се сабрало и израсло манастирско сестринство.

Др Алексић је подсетио и да је своју дубоку чежњу за светошћу Надежда Аџић исказала још као деветогодишња девојчица речима: „Децо, ја хоћу да будем Свети Сава!“ Да то није било тек тренутно дечје одушевљење, већ животни призив, показује и чињеница да је исту мисао поновила неколико година пред своје упокојење у писму тадашњем студенту теологије Ристи Радовићу, потоњем митрополиту Амфилохију. Свети Сава је тако од детињства до краја живота остао њен духовни узор.

Мати Ана није била само савременик многих светитеља XX века, већ и њихов пријатељ и саподвижник, делећи са њима исто настојање да се вера у Христа сведочи читавим животом, служењем Цркви и жртвеном љубављу према ближњима. Њен гроб у Враћевшници постао је извор обнове женског монаштва, али и место на којем се пројављују сила и благодат Божија кроз исцељења од телесних и душевних недуга. У свести верујућег народа мати Ана је већ препозната као личност на трагу светости, те јој се многи молитвено обраћају тражећи њено молитвено заступништво пред Богом.

На крају излагања др Алексић изразио је молитвену наду да ће и мати Ана ускоро бити прибројана сабору светитеља са којима је живела, пријатељевала и подвизавала се и са којима је, у времену атеистичког мрака и комунистичке идеолошке таме друге половине XX века, носила и проносила светлост вере и Јеванђеља Христовог.

Уредница „Богдаја“ Јелена Ђорђевић поделила је са присутнима и лична искуства боравка у манастиру Враћевшници и сусрета са игуманијом, сестринством и мати Ирином, који су оставили дубок траг у њеном животу. Истраживање живота и дела мати Ане и њеног оца Сретена Аџића подстакло ју је, како је истакла, на дубље промишљање о хришћанској љубави, служењу ближњима и одговорности за васпитање младих нараштаја. Управо у томе препознала је и основну мисију „Богдаја“ – да личности и дела из прошлости не остану само предмет историјског сећања, него да њихове поуке постану подстицај да будемо бољи људи и ослонац онима којима је помоћ потребна.

Изложба посвећена Сретену Аџићу

Посебан део сабрања био је посвећен Сретену М. Аџићу (1856–1933), оцу мати Ане, једном од истакнутих српских педагога и просветитеља, реформатору школства и утемељивачу Мушке учитељске школе у Јагодини. Управо је њему посвећен и нови број „Богдаја“.

_{Фото: Оливер Ђорђевић, излагање, фотограф: Саша Савовић, извор: eparhija-zicka.rs}

У оквиру програма представљена је изложба Историјског архива „Средње Поморавље“ у Јагодини, посвећена обележавању 170 година од рођења Сретена Аџића, чији је аутор Оливер Ђорђевић. Изложба је сабрању дала посебан печат и истовремено подсетила на дубоку повезаност породице Аџић са Враћевшницом, у којој почивају Сретен и његова супруга Милева, као и њихова кћи, потоња игуманија Ана.

Оливер Ђорђевић изразио је захвалност што му је пружена могућност да проучава писану заоставштину Сретена Аџића. Ову драгоцену грађу његова кћи Нада, потоња мати Ана, брижљиво је чувала и носила са собом, да би захваљујући савременом истраживачком раду она поново била представљена широј јавности. Говорећи о Аџићу као свестраној личности, Ђорђевић је указао на његов допринос развоју српске културе, педагогије и образовања, његову улогу у развоју интернатског школства у Србији, али и интересовање за природне науке. Посебно је наглашено да дело Сретена Аџића и данас представља драгоцен извор идеја за развој савремене педагошке праксе. Подсећајући на његове речи, Ђорђевић је истакао да човек наставља да живи кроз своје дело све док оно надахњује и подстиче његове поштоваоце.

_{Фото: представа Драмског студија Културног центра „Мија Алексић“, фотограф: Саша Савовић, извор: eparhija-zicka.rs}

Живот и педагошко дело Сретена Аџића оживљени су и кроз драмску секвенцу „Све се може љубављу“, по тексту Јелене Ђорђевић, у извођењу чланова Драмског студија Културног центра „Мија Алексић“, под вођством Ивана Пантовића. У представи, у којој су учествовали ученици, приказана је једна епизода из богатог педагошког и учитељског искуства Сретена Аџића.

Свечани програм употпуниле су духовне и народне песме у извођењу певачке групе „Црнућанка“, као и сестринстава манастира Ковиље и Враћевшница.

По завршетку програма, на гробовима мати Ане и њених родитеља, Сретена и Милеве Аџић, помен је служио архијерејски намесник таковски протојереј Драган Ђорем. На месту где почивају отац чије је педагошко дело било једна од средишњих тема овогодишњег „Богдаја“ и кћи која је његово просветитељско наслеђе преобразила у подвиг хришћанског милосрђа, духовног материнства и монашког служења, симболично је заокружено овогодишње сабрање у Враћевшници.

Након помена, за све присутне приређено је послужење у манастирској трпезарији.

Представљање другог броја „Богдаја“ показало је да овај годишњак није само место чувања успомене на значајне личности и догађаје из прошлости. Заједно са сестринством Враћевшнице, он наставља дело очувања и оживљавања духовног, просветног и културног наслеђа које су Сретен Аџић и његова кћи, игуманија Ана, сваки својим путем и својим даровима, оставили будућим нараштајима.

др Марјан Алексић

Извор: eparhija-zicka.rs

Насловна фото: други број годишњака "Богдај" у рукама монахиње, аутор: Саша Савовић, фрагмент изворне: eparhija-zicka.rs