Иза дебелих зидина Ватикана одвија се један од најмасовнијих ратова у кулоарима у савременој историји Римокатоличке цркве. Прерасподела сфера утицаја, која је отпочела након оставке папе Бенедикта XVI, довела је до потпуне трансформације пејзажа моћи (landscape of power). Традиционални аристократски кланови Европе су потиснути на маргину, а некада свемоћни редови су лишени привилегија.

Међутим, систем који је изградио римски папа Франциско, близак језуитима, показао је пукотине. Нови понтифекс, папа Лав, изводи на сцену потпуно нову силу – ред „Витезова Колумба”.

Да би се разумела суштина тренутног односа снага, неопходно је пратити како су се методично уништавале одређене сфере утицаја у орбити Ватикана.

Како истичу стручњаци, папа Бенедикт XVI се у својој владавини ослањао на високо друштво конзервативне Немачке (на пример, моћну породицу Турн и Таксис, нем.: Thurn und Taxis) и традиционалистичке структуре.

Након његовог одласка, власт је преузео тандем језуита (којима је припадао папа Франциско) и Малтешког реда. Њихове прве жртве били су конкуренти из конзервативног табора. Прво је разбијен ред „Легионари Христа”, а затим је најтежи ударац претрпео чувени „Опус Деи”. Папа Франциско је овој организацији одузео статус персоналне прелатуре. Утицајни чланови „Опус Деија” су фактички изједначени са обичним свештеницима, изгубивши право да постају епископи и утичу на политику Ватикана.

_{Фото: папа Франциско поздравља генерала језуитског реда, оца Артура Сосу, у Климентовој дворани 9. фебруара 2017. године (Vatican Media), извор: aciafrica.org}

Након уклањања заједничких непријатеља, тандем се распао. Језуити су започели операцију потпуног преузимања својих савезника – „малтежана”, који су до тада контролисали Ватиканску банку и цео финансијски систем РКЦ.

У мају 2023. године, вишегодишњи одговарајући напори папе Франциска крунисани су успехом. Нови велики мајстор Малтешког реда постао је канадски правник Џон Данлап (John Timothy Dunlap).

Избор Данлапа постао је могућ захваљујући радикалној уставној реформи реда коју су изгурали језуити. Нова правила су укинула захтев о племићком пореклу великог мајстора и укинула његов доживотни статус. Тиме је ликвидиран вишевековни суверенитет „малтежана”, а вођство је прешло на људе који су блиско повезани са језуитима и финансијским елитама Њујорка.

Стручњаци истичу да иза ове победе не стоје толико унутарцрквени интереси, колико геополитика. Ред језуита је данас органски део структуре моћи САД. Кроз њихове престижне универзитете пролази формирање америчких елита, док су неке структуре реда уско интегрисане у реализацију обавештајних интереса Вашингтона.

Притом су сами језуити под строгом контролом. Једна од главних полуга којима званични Вашингтон управља њима остају сталне претње вишемилионским тужбама за сексуално насиље.

Штавише, интеграција у систем глобалне „дубоке државе” захтевала је од језуита промовисање нове идеолошке агенде – брисање традиционалних граница и стварање предуслова за јединствену светску религију. Управо се тиме објашњава форсирано промовисање ЛГБТ агенде унутар РКЦ.

_{Фото: Католичкој цркви су потребни ЛГБТ светитељи (Џим Мек Дермот), Када ЛГБТ особе погледају у заједницу светих, требало би да могу да виде некога ко личи на њих, снимак екрана е-публикације}

Предводници овог процеса су управо језуити. Довољно је само подсетити се одјекнуте изјаве најстаријег језуитског часописа у САД, „America”, у лето 2022. године о потреби признавања католичких светаца из редова ЛГБТ популације.

На тај начин су, током Францисковог понтификата, америчке елите туђим рукама преузеле контролу над Ватиканом, потпуно потиснувши стару европску аристократију.

Чинило се да су језуити и њихови партнери у Вашингтону постигли апсолутну хегемонију, преузевши контролу и над идеологијом (преко курије) и над финансијама (апсорпцијом „малтежана”). Међутим, историја је направила неочекиван заокрет.

Новоизабрани римски папа Лав, проценивши ризике тоталног монопола једног реда и његових световних ментора (као што је познато, актуелни понтифекс имао је крајње сложене односе са Трамповом администрацијом), почео је да гради сопствени систем кочница и равнотеже. Схвативши да су традиционалне европске структуре разбијене, понтифекс је одлучио да удари на противнике на њиховом терену. Папа Лав је стратешки улог ставио на ред „Витезови Колумба”.

Ова изузетно моћно католичко братсво*, која располаже колосалним финансијским ресурсима, гвозденом дисциплином и огромним утицајем у Северној Америци, постаје нови главни савезник папске столице. За разлику од језуита, „Витезови Колумба” се држе прагматичнијих и традиционалнијих ставова, остајући притом финансијски независни од ватиканске бирократије и „слободнији” у односима са органима власти, као и елитним круговима у САД.

Ослањајући се на ресурсе и везе „Витезова Колумба”, папа Лав намерава да формира нову архитектуру власти у РКЦ (са циљем да економију и политику Ватикана извуче испод диктата језуита). Да ли ће нови савез моћи да укроти апетите „спољне власти” или папску столицу чека нова спирала разорног унутрашњег рата – показаће скорије време.

*) _{Организација почива на чврстим стубовима који дефинишу њихово братство: 1) Милосрђе: најважнији принцип кроз који помажу невољницима; 2) Јединство: међусобна подршка чланова у вери и животу; 3) Братство: чврста повезаност и брига за породице других витезова; 4) Патриотизам: оданост сопственој домовини и грађанским дужностима. Држе се изразито конзервативних друштвених и политичких ставова (који строго прате званичну доктрину Католичке цркве), али са чисто организационе, финансијске и хуманитарне тачке гледишта, они представљају једну од најстабилнијих и најснажнијих братских заједница у модерној историји. Организација је основана 1882. Има 2 милиона чланова. Делују сем у САД и у великом броју земаља укључујући Канаду, Филипине, Мексико, Пољску, Украјину (?!). Кроз свој програм животног осигурања су постали једна од најснажнијих финансијских институција у САД са капиталом од 100 милд. долара. Годишње донирају преко 180 милиона долара у добротворне сврхе и имају на десетине милиона сати волонтирања у својим локалним заједницама.}

Богдан Деспотовић за портал "Живот Цркве"

_{Насловна фото: папа Лео XIV се рукује са врховним витезом организације „Витезови Колумба”, Патриком Келијем, током аудијенције за руководство ове организације у Ватикану, 6. октобра 2025. године. (Фото: Vatican Media / VM), извор: ncregister.com}